TURISTIČKI BISERI ISTOČNE SRBIJE
Netaknuta priroda vrela na svega 150 kilometara od glavnog grada je u 2020. godini očarala mnoge turiste. Tokom prolećnih i vrelih letnjih dana u doba pandemije, svi su se okrenuli prirodi i domaćem turizmu te su tako mnogi prvi put čuli za Krupajsko vrelo nadomak Žagubice, u istočnoj Srbiji. Nestvarno plavo-zelene nijanse vode iza širokih krošnji drveća su idealno mesto za ,,selfi”, ali i za prave umetničke fotografije, međutim malo ko zna priču o staroj legendi ovog prelepog vrela.
Prema legendi, Homoljske planine progutale su veliku količinu zlata, koje je sakriveno u Zlatnoj pećini na dnu Krupajskog vrela, koju čuva Tartor, vodeni duh. Svake godine na „đavolji dan“ Tartor udara u svoje bubnjeve i priziva druge duhove. Samo tog dana ulaz pećine je otvoren. Žene iz ovog dela zemlje koje žele veliku moć noću ulaze u reku u želji da se prepuste vodenom duhu. Ukoliko to uspeju postaju veoma moćne. Za uzvrat duh traži nagradu, obično lepu i mladu devojku.
Ispod Krupajskog vrela se ustvari nalaze polupotopljene pećine. Ronioci su delimično ispitali ove pećine zaronom na 123 metra što je nacionalni rekord. Ovde su pronašli ranije ljudsko prisustvo što pripisuju lovcima na zlato.
Posebnu zanimljivost čini prilaz Krupajskom vrelu. Kraj stare vodenice primećuje se uzan put i par stepenika izgrađenih od prirodnog kamena. Kad se krene tim stepenicama naniže, vide se dva omanja bazena. Treće manje jezero je znak da je cilj blizu. Vredno je male muke jer će vas krajnji prizor opčiniti.
Na putu do Krupajskog vrela, možete obići I manastir Zaova- jedan od velikog broja svetkovina koje se nalaze u braničevskom okrugu. Nastanak ovog manastira takođe ima simboliku.U njemu je ovekovečena legenda o tragičnoj smrti sestre Jelice, još iz vremena kneza Lazara. Predanje kaže da su braća Pavle i Radul, vlastelini u ono doba, imali najmlađu sestru Jelicu koju su obožavali. Pavlova žena, ljubomorna na tu ljubav i pažnju, odlučila se na strašni scenario. Nakon što mu je zaklala sokola i konja, pa za to optužila Jelicu, ubila je sopstveno dete u kolevci, a krvave noževe podmetnula zaovi ispod jastuka. Pavle je poverovao ženi, koju je narod nazvao „kučka Pavlovića”, i naredio da se sestra veže konjima za repove i rastrgne. Tamo gde joj je po predanju pala brada, nastao je manastir Bradača, gde joj je pala ruka, manastir Rukumija, tamo gde su joj pale oči nastalo je duhovno zdanje Sestroljin u kome se leče slabovidi, a na mestu gde je pao Jeličin trup, nastao je manastir Zaova. Njene suze i šapat su se provlačili kroz gustu šumu tako da su u blizini manastira i lekoviti izvori Šopot i Suzine, a svuda gde je padala Jelicina krv raslo je smilje i bosilje.
Kučka Pavlovića teško se razbolela i bolovala je devet godina. Molila se Bogu za oprost, ali joj nije bilo spasa. Na kraju je priznala mužu zločin, a ovaj uze i rastrza je konjima kao i sestru.
Prema verovanju, ovu svetinju sagradio je sam knez Lazar. Ovde je, sasvim sigurno, mesto gde se susreću istorija, tradicija, legende, vera, priroda i mir. Nedaleko od manastira nalazi se i prelepo veštačko jezero Zaova.
Istok naše zemlje bogat je izuzetnim pejzažima, prirodom I manastirima, te ga svakako vredi posetiti. U nadi da će se I kada se granice otvore, domaći turizam razvijati, I da ćemo ,,hvatati” svaki slobodan trenutak da pobegnemo u prirodu, neka vam istočna Srbija I Krupajsko vrelo budu na listi prioritetnih mesta.
Tamara Roksandić,
Fotografije: wikimedia commons
