Uprkos koroni ili bolje rečeno, baš u inat njoj, i ovaj poslednji novembarski petak značajan deo svetske populacije potrošio je na kupovinu iz snova. U većini metropola, posle celodnevnog čekanja u dugačkim redovima, stanovnici su kućama odlazili bogatiji za željeni artikal plaćen i 70 odsto jeftinije.
A kako je uopšte nastao “crni petak?
Davne, 1863. godine američki predsednik Abraham Linkoln utvrdio je da poslednjeg četvrka u novembru nacija slavi Dan zahvalnosti. Naravno, nikome nije padalo na pamet da sledećeg jutra bezglavo juri u kupovinu, ali vremenom su svi prodajni lanci počeli sa sniženjima proizvoda upravo dan posle tog značajnog američkog praznika. Jer, praktično sa “crnim petkom” počinje velika božićna kupovina.
Uvod u najzabavniji deo godinpostoje razne teorije kad se i kako taj termin pojavio i šta on, istinski simbolizuje. Prvo pominjanje vezuje se za Filadelfiju tokom šezdesetih godina 20. veka, a autorstvo se pripisuje saobraćajnom policajcu očajnom zbog kolapsa usled velikih gužvi. Novinar Džozep Beret svojevremeno je u tekstu za “Večernji bilten” iskoristio “crni petak” kako bio opisao saobraćajne gužve u gradu. “Početkom 60-ih policijski reporter Nejtan Kleger i ja pisali smo o Danu zahvalnosti u Filadelfiji. Izraz “crni petak” pojavio se na naslovnici”, napisao je Beret.
Ustvari, činjenica je da je termin nastao zbog pada cene zlata usled koga se američka privreda oporavljala godinama. Džej Gould i Džim Fisk, brokeri sa Vol strita, mesecima su otkupljivali zlato od manjih deoničara, a u zaveru – pokušaj monopola – uvukli su i političara Bosa Tvida koji je potkupljivao činovnike na visokim položajima. Istina je, ipak, otkrivena i to 24. septembra 1869, kad je predsednik Grant naredio Trezoru SAD da u opticaj pusti ogromne zalihe zlata, čime je doveo do bankrotsva lihvara sa Vol strita. Od tog dana država kontroliše tržište plemenitog metala.
Prema drugoj i mnogima slikovitijoj verziji “crni petak” je dan kad su vlasnici plantaža sa juga Amerike prodavali robove po sniženoj ceni. Reč je o potpuno neutemeljenoj priči. Da se to ne bi ponavljalo, na zahtev velikih kompanija, stručnjaci za marketing počeli su 1961. godine da rade na promeni slike koju je “crni petak” imao u javnosti. Njihov cilj bio je da pretvore “nekotrolisanu kupovinu potrebnih, još više nepotrebnih stvari” u porodičnu zabavu. Kako sada stvari stoje, u potpunosti su ga ostvarili – ne postoji metropola u kojoj se “crni petak” nije odomaćio.
Fotografije: Pixabay, društvene mreže
