VINO U ŠKOLJKAMA
Ljubitelji vina neretko isprobavaju nove vinske note, a ova grana turizma je izuzetno zastupljena u državama na Balkanu, posebno na Jadranskoj obali.
U potrazi za nečim što će dodatno privući mušterije, vinari iz Dalmacije su nadmašili sve dotadašnje granice. Vlasnici jedne hrvatske vinarije pre nekoliko godina su došli na ideju da čuveno pelješko vino spuste na dno mora i sačekaju određen vremenski period kako bi videli šta će se desiti.
Nekoliko boca i amfora čuvali su morskom dnu dve godine, a rezultat je fenomenalan, dobili su najskuplje vino u Hrvatskoj, koje je u međuvremenu i patentom zaštićeno.
Postupak nastanka ovog vina se na početku ne razlikuje od pravljenja ostalih vrsta. Nakon što najmanje tri meseca odleži u podrumu, pretače se u specijalne glinene amfore kakve su korišćene u antičkoj Grčkoj. One se smeštaju u velike kaveze i spuštaju u more, na dubinu od najmanje 20 metara, gde imaju savršene uslove za zrenje, na konstantnih 12-15 stepeni, u polumraku, miru i tišini. Proces zrenja traje pune dve godine, tokom kojih “božanski napitak” dobija čak i neobičnu aromu borovine.
Tokom tog perioda ronioci u proseku 70 puta proveravaju da morska voda nije probila amfore. Kad se izvade iz mora, u zimskom periodu, boce i amfore su potpuno pekrivene školjkama i morskom florom, što je rezultat prirodnog procesa, pa svaka od njih predstavlja neobičan suvenir. Flaše se nekoliko sati, ručno, čiste od morskih algi i školjki, sledi desalinizacija i sušenje u tamnoj prostoriji sa ventilatorima, pa se tek onda pakuju u drvene kutije, u kojima se doprimaju do kupaca.
Način na koji je sazrevalo uticao je na ukus vina, pa ovo “skladišteno” na dnu mora ima mekše i zaokruženije note od onih koja su zrela u podrumu. Takođe, smanjen je procenat alkohola, a svi koji su degustirali ovo crveno vino kažu da ih podseća na rakiju od šljive ili višnjevaču.
Tamara Roksandić
Fotografije: Pixabay, Unsplash
