RAJKOVA PEĆINA: Skriveno blago Robin Huda
Jedna je od najznačajnijih turističkih pećina u Srbiji. Nalazi se u istočnoj Srbiji, u blizini Majdanpeka. Do nje se stiže asfaltnim putem kraj obale Malog Peka i veštačkog jezera ,,Veliki zaton”. Njena nadmorska visina je 470 m. Čitava okolina izvorišta malog Peka je bogata mešovitom šumom bukve, javora i hrasta i predstavlja jedinstveno prirodno i speleološko bogatstvo.
Reka Mali Pek nadomak Majdanpeka, poznata kao zlatonosna, nastaje spajanjem Rajkove reke, koja protiče kroz istoimenu pećinu, da bi se nedaleko od pećine spojila sa Paskovom rekom.
Rajkova pećina nije samo jedna od najlepših u našoj zemlji, već i jedna od najdužih, budući da je do sada istraženo 2.304 metra njenih kanala.
Dobila je ime po čuvenom Rajku Vojvodi, za koga se pretpostavlja da je živeo u 19. veku. On je, po predanju, danju bio mehandžija, noću je pljačkao turske karavane sa svojim prijateljem pop Martinom, i opljačkano blago, kako se tada verovalo, skrivao upravo u pećini. Prema priči, pop Martin je živeo u nekom selu u blizini Beograda (najčešće se pominje Grocka) i dok je bio mali, Turci su ga odveli da bude janičar, ali je nekako uspeo da im pobegne. Od tada je mrzeo Turke. Zahvaljujući njegovim dojavama, Rajko je uvek znao kada brod iz Beograda kreće sa turskim blagom. A dojave je pop Martin Rajku prosleđivao u torbi punoj oraha, pri čemu bi u jedan od njih stavio poruku sa tačnim vremenom polaska turskog broda. Rajko bi sa svojih tridesetak hajduka postavljao zasedu kod Boljetina, na mestu gde su brodovi zbog virova morali da plove uz samu obalu, tako da su mogli čakljama zakačiti brod i privući ga na obalu. Tu bi likvidirali Turke, uzeli blago i deo podelili sirotinji. Ostatak blaga Rajko je krio na skrovitom mestu u pećini kroz koju protiče ponornica (i ona je kasnije nazvana po Rajku).
Na kraju je hajduk ipak dopao Turcima koji su ga, priča se, obesili baš ovde, pre nego što je stigao ikome da poveri gde je sakrio oteto blago. Doduše, postoje i drugačije verzije završetka ove priče, po kojima se, nakon što su Turci otkrili čime se bavi i dali se u potragu za njim, Rajko sa svojim hajducima dao u bekstvo. U tom slučaju je odlično zavarao tragove, jer se ne zna gde je otišao – jedni pričaju da se zaputio u Rumuniju, drugi da je otišao na jug, a treći na istok. Bilo kako bilo, sada čitav ovaj kraj ima svoju legendu da je Rajko pošao u njegovo selo i da je baš tamo ostavio potomstvo.
Ono u čemu se, međutim, sve ove legende poklapaju je da je Rajkovo blago ostalo u pećini, prkoseći brojnim pokušajima avanturista i tragača da ga pronađu.
Iako do dana današnjeg to blago nije pronađeno, kada se uđe u ovu pećinu, „blago“ je lako uočljivo. Mnogobrojni pećinski ukrasi su tu, kao i Ježeva i Koncertna dvorana, zatim Dvorana kada. A tu su i Male i Velike orgulje, te Obešeni hajduk Rajko, Sala stećaka i Kristalna dvorana, kao i Dvorana vodopada, Žrtvenik, Zimska bajka i Duhovi. Sve su to bogatstva Rajkove pećine.
Pećinu je prvi istražio geograf Jovan Cvijić 1894. godine i ostavio je naučne podatke o njoj u delu „Pećine i podzemna hidrografija u Istočnoj Srbiji“. U tom delu on Rajkovu pećinu naziva Homoljska lepotica, a istraživanje je nastavljeno tek sedamdesetih godina 20. veka, pod rukovodstvom dr Radenka Lazarevića. Za turiste je otvorena 1975. Ulazni deo pećine iz pravca sela Rajkova bio je nastanjen još u praistoriji, o čemu svedoči kameni čekić koji se čuva u arheološkoj zbirci Muzeja u Majdanpeku.
Osim suvog horizonta, ova pećina ima i rečni, budući da kroz nju protiče i Rajkova reka.Nakon rekonstrukcije su oba horizonta povezana, što je omogućilo posetiocima da krenu u kružni obilazak ove prirodne lepote naše zemlje.
Iako je trenutno, zbog aktuelnih mera zatvorena za posete, cena ulaznice iznosi 300 dinara po osobi. Radno vreme je od 07h do 15h od ponedeljka do petka, a u danima vikenda između 09 i 13 časova.
Tamara Roksandić,
Fotografije: wikimedia commons
