TRADICIONALNA PROSLAVA BOŽIĆA
Najradosniji hrišćanski praznik donosi veselje, miri zavađene i nosi poruku ljubavi i sloge. Slavi se tri dana, okuplja sve generacije i čuva tradiciju.
Praznuje se kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista. Badnjak, slama, kvocanje, česnica, položajnik samo su neki od običaja i obreda kojima je cilj da umole boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.
Badnji dan
Običaji kažu da na dan uoči Božića, Badnji dan, najstariji i najmlađi muškarac u rano jutro odlaze u šumu po badnjak – hrastovo ili cerovo drvo koje će tokom večeri uneti u kuću. Badnjak simboliše Isusa Hrista i seče se posebnim obredom. Tako beše nekad, a danas bi bilo sasvim u redu otići na zelenu pijacu po granu badnjaka i uneti ga u kuću neposredno pre večere. Badnjaku se dodaje i po jedna drenova grančica koja simbolizuje zdravlje i snagu.
Kada dođu muškarci sa badnjakom, ukućani ih pozdravljaju i međusobno jedni drugima čestitaju badnji dan rečima: „Dobro veče Badnjače“ i „Dobro veče i srećno vam Badnje veče“.
Ženski posao je da sreme božićnu trpezu. Kod Srba božićna pečenica je najčešće prase ili nazime, mlado svinjče, a u nekim krajevima je to jagnje ili mlada ovca i naziva se veselica. Peče se na Tucindan i na Badnje veče se unosi u kuću i naslanja na istočni zid, gde stoji do Božića, kada se servira. Kokoška, guska, patka ili ćurka u mnogim krajevima ne smeju se naći na prazničnoj trpezi zbog verovanja da je pernata živina simbol nazadovanja i rasturanja kuće, jer kljuca i baca zemlju iza sebe.
Glavni zadatak za decu, ujedno i najveća zabava za sve ukućane, jeste da pijuču i traže poklone i slatkiše skrivene u slami. Deca imitiraju piliće i idu iza mame „koke“ i starijih ukućana. Ovo je simbolična predstava roditeljske ljubavi, odnosno ljubavi Hrista prema ljudskom rodu. Zatim svi sedaju za porodičnu trpezu i čestitaju jedni drugima Badnje veče. Večera je kod pravoslavaca posna, sastoji se uglavnom od prebranca, ribe, kiselog kupusa, turšije, a nakon večere može se zasladiti posnom pitom, suvim voćem i orašastim plodovima.
Božić
Na dan Božića žene peku česnicu koja je uglavnom slana, a može biti i slatka u zavisnosti od porodičnog nasleđa i podneblja. Napravljena je od belog brašna, sa vodom i mašću, bez kvasca. Mesi se prvog dana Božića, pre izlaska sunca. Ona se okreće kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. U česnicu se sakrije novčić, a veruje se da će onaj ko ga pronađe biti srećan cele godine (iako ljudi to najčešće vezuju da će biti bogati cele godine). Dešava se tako da se „slučajno“ novčić nađe baš u onom komadu koji će pripasti najmlađem članu porodice. U česnicu su naše žene počele da ubacuju i dren za zdravlje, kukuruz za bogatstvo.
Na Božićno jutro se ide u crkvu na službu i pričest i jede se prvi mrsni doručak.
Božić je porodični praznik, pa se tog dana ne ide u goste. Izuzetak je jedino položajnik – prva osoba koja uđe u kuću na dan Božića i obično je to dete ili osoba bliska porodici. On ulazi u kuću i čestita Božić ukućanima rečima „Hristos se rodi“, a ukućani odgovaraju „Vaistinu se rodi“. Zatim položajnik pali grančicu badnjaka i počinje da izgovara zdravicu: „Koliko iskrica toliko srećica. Koliko varnica toliko zdravlja i parica…“ Domaćin deli česnicu i svakom ukućaninu i položajniku namenjuje po komad.
Prema predanju, na Božić treba započinjati poslove, u nekim mestima veruju najpre one koji su bili naročito teški prethodne godine, kako bi ove “tekli glatko”. I smatra se da se ono što se dešava i radi na Božić – radiće se i dešavati svih 365 dana. Takođe, trebalo bi vodom u kojoj je opran sud za mešenje česnice zaliti voćke da bi bolje rodile ili cveće da bi lepše cvetalo.
Testo koje ostaje na rukama domaćice posle mešenja česnice ona stavlja na voćke koje su slabo rodile da bi naredne godine dale više ploda.
Negde se gata na plećku od pečenice. Ako na kosti ostane mesa, veruje se da će stoka te godine biti plodna.
Od konopca kojim je vezan naramak slame unet u kuću trebalo bi na Božić, ujutro, u dvorištu napraviti krug i u njega staviti kukuruz i pšenicu za kokoške. Veruje se da će one tokom cele godine jaja nositi na jednom mestu.
Poslednjih godina, tradicija Beograđana je da se 6.januara u popodnevnim satima okupe ispred Hrama Svetog Save kako bi prisustvovali paljenju badnjaka, a takođe i 7.ujutru skupi se hiljade ljudi tradicionalno da lome božićnu česnicu.
Balkan travel vam želi srećne Božićne praznike, sa željom da ih provedete u miru i spokoju sa svojim najmilijma.
MIR BOŽIJI, HRISTOS SE RODI!
Tamara Roksandić
Fotografije: wikimedia commons