Zemljane piramide: Kamena svadba kod Kumanova

Na četrdesetak kilometara od Kumanova možete posetiti veoma redak prirodni fenomen Kamene lutke. To je grupa stena u Kratovu, koja se prostire na oko 120 malih i oko 15 velikih proplanaka. Reč je o više od stotinu prirodno oblikovanih kamenih figura, koje su stare nekoliko miliona godina. Svojim oblikom podsećaju na ljude. Postoje različite grupe ovih ,,lutki’’ – u obliku zemljanih stubova i male depresije u centralnom delu; brežuljci visine do 5 metara grupisani jedan uz drugi. Ovo je prirodna pojava nastala erozijom vulkanskih stena, na šta utiču i klimatske promene, poput kiše, promene temperature i vetra, koje modifikuju karakteristične oblike. Zbog neprestane modifikacije, neke piramide se uništavaju, a druge nastaju. Svakako, sve menjaju svoj oblik neprestano. Ovaj lokalitet je zaštićen kao prirodno dobro budući da fenomen zemljanih ili kamenih piramida predstavlja retku pojavu širom sveta. Obližnje selo Kuklica je po ovom fenomenu dobilo ime – na makedonskom ,кукли’ znači lutke, tj. Kuklica bi u prevodu značilo lutkica.

Kamene lutke raspoređene su u više grupa i različitih su formi. Lokalno stanovništvo već vekovima pripoveda razne legende o njihovom nastanku, a dve su najrasprostranjenije. Jedna od njih kaže da je postojao mladić koji je sa dvema devojkama istovremeno zakazao venčanje, jer nije mogao da izabere koja je prava. Jedna je bila siromašna i lepša, a druga je bila iz imućne porodice. Rešio je da se oženi sa obe. Kada je, čuvši muziku, krenuo je ka siromašnoj devojci. Kada je bogata devojka htela da proveri ko se venčava na dan kada i ona, i videla svog dragog, proklela ga je. Mladoženja i svi svatovi ostali su skamenjeni.

Druga legenda je slična – nekada davno u selu Kuklica živeo je momak koji je bio poznat zidar i bio je veren sa devojkom iz bogate porodice. U njega se zaljubila druga devojka, koja je bila siromašna i razočarano je proklela momka, jer je već zauzet. Kada je došao dan venčanja, svatovi i gosti su se okupili i veselje je počelo. Međutim, u trenutku kada su se mladoženja i mlada poljubili, kletva je sve svatove skamenila. Zbog toga, oni i danas stoje okamenjeni i svedoče o bolu nesrećno zaljubljene devojke. Meštani ovaj lokalitet zovu ,,Kamena svadba’’ ili ,,Veselo venčanje’’’ zato što su skamenjeni svatovi ostali nasmejani, a mladenci zaljubljeni.

Sličan fenomen, svima dobro poznat, postoji i u Srbiji. Spomenik prirode „Đavolja Varoš“ nalazi se na jugu Srbije, u blizini Kuršumlije. Ovaj prirodni spomenik čine dva retka prirodna fenomena: zemljane figure i dva izvora jako kisele vode. Lokalitet „Đavolja Varoš“ je stavljen pod zaštitu države još 1959. godine, a 1995. godine je proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite – spomenik prirode.

Zemljane figure ili kule, kako ih lokalno stanovništvo naziva, smeštene su u dve jaruge podeljene uskom vododelnicom. Ukupno ih ima 202, različitih su oblika i dimenzija, a visine od 2 do 15 m. Sve figure imaju kamene kape na vrhu.

Predanje vezano za nastanak Đavolje varoši ima sličnih elemenata sa ,,Kamenom svadbom’’. Naime, legenda kaže da su nekada davno na ovom mestu živeli mirni i skromni ljudi, što je veoma smetalo đavolu. On im je spremio „đavolju vodu“ kako bi zaboravili na sve svoje rodbinske odnose. Nakon što su popili vodu, meštani su, omamljeni vodom, odlučili da venčaju sestru i brata. Plan đavola probala je da spreči vila, koja, po predanju, i danas čuva ovaj kraj. Međutim, vila nije uspela i mladenci su krenuli sa svatovima ka crkvi. Vila se sve vreme molila Bogu kako bi sprečio ovaj dogovor i on usliši njenu molbu. Odjednom se spojilo nebo sa zemljom, vetar je počeo jako da duva i skamenio je sve svatove i mladence.

Još jedno čudo prirode na ovim prostorima nalazi se pored starog puta prema Miljevini, na starom putu Foča–Sarajevo u mestu Šljivovice. Tu su nastale zemljane piramide gotovo nepoznate turistima. Ovo je fenomen za koji mnogi nisu čuli, te su fočanske zemljane figure nepoznate i velikom broju stanovništva Bosne i Hercegovine, a ne samo turistima. Razlog ovome je pre svega sporedni, zapušteni put kojim retko ko prolazi. Piramide ili figure sastoje se od peskovite gline sa kojih se postepeno skidao sitan materijal i ostali su pojedini vrhovi izgrađeni od čvršćih blokova stena. Ti čvrsti delovi sačuvali sitni materijal i stvorili retke oblike. Tokom dugog vremenskog perioda su različiti klimatski uslovi – vetrovi, kiše, vrućine – sušili, ispirali i načinili piramide. Ovaj proces traje neprestano i danas. Ove zemljane piramide najviše podsećaju na Đavolju varoš, a stručnjaci kažu da je u pitanju ista vrsta erozije na približno istom tlu. U ovakvim područjima moguće su erozije tla, pre svega ablacija. To je pojava kad se delovi tla, u ovom slučaju brda, odlamaju. U takvim područjima, tvrde stručnjaci, moguće su erozije, tokom kojih se odlamaju delovi tla ili brda, što se dogodilo i ovde. U tom procesu se napravio kraterski oblik uvale, u donjem delu se zemlja obrušila i ostao je ogoljen prostor ispran kišom i snegom, dok su se ne gornjim delovima oblikovali zašiljeni vrhovi. Ne postoje podaci kada je tačno došlo do ovih procesa i kada je formirana ova čarolija prirode. Dragutin Deroko, putopisac, tridesetih godina prošlog veka prolazio je kroz ove krajeve i zapisao svedočanstvo o ovom fenomenu. Na ovom lokalitetu snimani su delovi filmova ,,Kapetan Leši’’ i ,,Vinetu’’.

Italijani se takođe mogu pohvaliti neobičnim zemljanim figurama, mada su manje poznate od svih ostalih lokaliteta ovog tipa. Iznad doline Pusteria nalaze se geomorfološke tvorevine poznate pod nazivom zemljane piramide, tj. stubovi. Zemljani stubovi sa kamenim šeširima predstavljaju jedno od prirodnih čuda južnog Tirola. Italijani ih nazivaju malim ljudima ili zemljanim pečurkama, a razlog je neobičan oblik figura nastalih verovatno tokom ledenog doba. Nastale su od rastresitog morenskog materijala, tj. predstavljaju mešavinu kamenja, šljunka i peska koje je sa sobom gurao lednik. Nakon otapanja leda, ostale su velike količine zemljanog materijala u vidu velikih kamenih blokova ili peščanih figura. Vremenom se ovi oblici zbog konstantnog isušivanja, natopljavanja od padavina i vode koja se sliva nakon njih, počeli da se menjaju. Kada na vrhu tog morenskog materijala stoji veliki kameni blok, on štiti sitniji materijal ispod. Tako su se postepeno formirale piramide sa ,,kapom’’. Ukoliko bi se kapa odlomila i pala, erozija bi oblikovala piramide u šiljasti oblik, a kasnije piramida propada i nestaje. Pored interesantnih oblika i veličina, ove figure imaju i fascinatne boje – crvena, smeđa, ljubičasta…

Na drugom kontinentu, u Americi, tačnije, u Kolorado Springsu nalazi se jedan od najlepših parkova sveta – Garden of The Gods (Vrt bogova). U njemu su davnih dana počele da se formiraju geološke karakteristike po kojima je danas poznat. One zapravo predstavljaju drevne sedimentne slojeve tamnocrvenih, ružičastih i belih peščara, konglomerata i krečnjaka koji su taloženi dugi vremenski period. Sve se formiralo u pleistocenu, procesom erozije i glacijacije stena, kada su stvorene današnje stene sve zanimljivijih oblika. Arheološki dokazi pokazuju da su praistorijski ljudi bili prisutni na ovom prostoru već oko 1330. godine pre nove ere. Oko 250. godine pre nove ere, Indijanci i drugi domorodački narodisu boravili na ovom mestu. Veruje se da su ih privukle divlje životinje i biljni svet, kao i da su koristili stene koristili kao sklonište.

Autor: Jana Stošić
Fotografije: pixabay.com