Koje tajne čuva Suva planina?

Na manje od 20 kilometara jugoistočno od Niša, pravcem prema Sićevačkoj klisuri, put postaje sve uži. Kad gusto rastinje potpuno zakloni vidik, počinju obronci Suve planine, divlje i tajnovite lepotice, koju odlikuje izrazito bogat i  jedinstven biodiverzitet. Međutim, pod okriljem ove još uvek nedovoljno istražene planine, kriju se i još manje poznate legende i tajne koje očaravaju svakog ko je željan da se upusti u novu avanturu.  

Interesantno je pre svega istaći kako je Suva planina dobila ime. – Naime, na njenim vrhovima postoje samo dva izvora pijaće vode zbog autentičnog sastava stena. Naš čuveni naučnik, Jovan Cvijić, nazvao je ovu planinu „Alpi na jugu Srbije“. Uprkos takvom, „suvom terenu’’, područje je proglašeno za Specijalni rezervat prirode, sa neverovatno mnogo zaštićenih i endemskih primeraka flore i faune, ali i bogatog geološkog nasleđa. Na Suvoj planini nalazi se čak 1244 registrovanih biljnih vrsta!

Mističnom Suvom planinom kroz gustu šumu vode strme i vijugave staze, između divljih litica i proplanaka, sa magičnim vidikovcima od kojih zastaje dah. Najlepši je definitivno onaj sa kojeg na tri strane pogledi dosežu čak do Bugarske, Makedonije i Kosova i Metohije. Međutim, ovo neponovljivo iskustvo mogu doživeti samo oni koji se odvaže na pohod na Trem, najviši vrh Suve planine (1810 metara nadmorske visine) i jedan od najlepših ali i najizazovnijih uspona u Srbiji. Pored Trema, organizuju se ture i do Sokolovog kamena, stenovitog Mosora, te poseta Jelašničkoj klisuri, u čijim surovim uslovima kamenjara raste čuvena i Ramonda, zaštićena vrsta čiji je cvet simbol državnog praznika, Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

Legende i verovanja Dodatnu atraktivnost ovoj tajnovitoj planini svakako daju narodne legende i verovanja, koji se za nju vezuju, kao neizostavan deo svake pešačke ture. Zato je šetnju najbolje započeti u mestu Bojanine vode, maloj oazi svežeg planinskog vazduha i sunca u kojoj se kod zgrade planinarskog doma, nalazi se šumska staza neobičnog naziva – Devojački grob. Za ovo mesto vezuju se dve verzije legende: Prema prvoj, nezaustavljivi Turčin je na konju vijao lepu devojku Bojanu koja je bežala prema planini i pala mrtva. Na tom mestu potekao je  izvor. Prema drugoj, na planini se pojavio kraljević na konju, sreo je čobanicu Bojanu i upitao je da mu donese vode. Ona je otrčala do izvora, ali je toliko žurila da je, donoseći vodu, umrla na mestu koje je po njoj nazvano Devojački grob, a već pomenuti izvor – Bojanine vode.

Na drugom kraju planine, u srcu ovog prirodnog rezervata skrivene su duboke pećine, za koje se takođe vezuje bogata istorija i vekovima održane narodne legende, takođe iz doba Turaka. Navodno su ove pećine povezane mrežom hodnika i u njima su se skrivali srpski vojnici tokom turske vladavine, i to posle Čegarske bitke i Zaplanjske bune 1841. godine. Ovo međutim nikada nije zvanično potvrđeno, najviše zbog toga što je pećinama teško prići usled divljeg i nepristupačnog terena. Zbog  toga one i danas bude maštu meštana i radoznalih entuzijasta.

U blizini pećina, nalazi se još jedno ’’čudo’’ Suve planine – reka Ropot, koja ne prestaje da  privlači pažnju brojnih posetilaca, poznata po tome da prkosi logici, jer kako kažu: sad je vidiš, sad je ne vidiš. Naime, svake godine, u jeku proleća i ranog leta, Ropot iznenada nestaje, da bi početkom februara sledeće godine ponovo pojavio i to u svom punom sjaju.

Ukoliko planirate svoj savršeni vikend u prirodi, opredelite se za Suvu planinu bez prevelikog razmišljanja. Ova neistražena lepotica će vam pružiti mnogo više od običnog planinarenja – mesto gde istorija, divlja priroda i mitovi žive u jedinstvenoj harmoniji, a svaka staza poziva u novu avanturu.