Deset muzeja u Beogradu koje morate posetiti

Carstvo iluzija u Nušićevoj 11

Muzej iluzija je muzejski franšizni lanac koji je do početka 2021. godine otvoren u 30 gradova širom sveta. Nalazi se u Nušićevoj 11 i prostire se na tri nivoa. Poseduje veliki broj naučnih eksponata, a većina njih je interaktivna. U ovom muzeju može uživati cela porodica, izloženi eksponati će zabaviti i zbuniti sve generacije, a posebno najmlađe. Naučićete, na primer, mnogo novih zanimljivosti o ljudskom mozgu, percepciji, psihologiji, optici i drugim naukama, a sve to na vrlo interesantan način. Možete odigrati partiju pokera sa svojih pet klonova, izgubiti se u beskonačnoj sobi, posetiti Vortex tunel koji stvara vrtlog iluzije i još mnogo toga… I nikako ne zaboravite da ponesete fotoaparat! Muzej iluzija takođe obuhvata i pametni kutak, u kojem posetioci mogu da se takmiče i nauče još novih stvari uz pomoć Dilema igrica. To su drvene mozgalice prilagođene svim uzrastima, a koje razvijaju kognitivne sposobnosti. Testirajte svoje strpljenje, koncentraciju i motoriku!

Muzej čokolade – tura kroz Prašumu i Fashion room

Ukoliko želite da se upoznate sa istorijom svima omiljene poslastice – kada je i kako počela da se konzumira, kada se pojavila na ovim prostorima, kako se sve pravila, ima li možda neka lekovita svojstva… Sve to ćete saznati u jedinstvenom muzeju u našoj zemlji!

Muzej čokolade nalazi se nedaleko od beogradske tvrđave Kalemegdan i sadrži četiri sobe. Prva soba nosi naziv ‚‚Prašuma’’ zato što je kakao otkriven u Južnoj Americi. U njoj posetioci mogu videti kako izgleda plod kakaa od kojeg čokolada nastaje.  Soba ‚‚Evropa’’ posvećena je dolasku kakaa na ovaj kontinent u 16. veku i nameštena je u stilu tog perioda sa mnoštvom eksponata. Prvi kontakt Evropljana sa kakaom srednjoameričkog podneblja dogodio se tokom poslednjeg putovanja Kristifora Kolumba 1502. godine, kada je ovaj istraživač i trgovac došao u Nikaragvu i primetio da domoroci koriste neobična zrnca kao oblik valute. Ostatak priče saznaćete u muzeju!

U trećoj sobi po imenu ‚‚Srbija’’ u planu je da bude izložen veliki broj eksponata koji se tiču istorije čokolade u našoj zemlji. I na kraju, čeka vas soba ‚‚Fashion room’’, u kojoj ćete videte originalnu izložbu predmeta izrađenih od čokolade.

Muzej nauke i tehnike – zavirite u naučnu igraonicu

Muzej nauke i tehnike u Beogradu prikuplja, istražuje i predstavlja javnosti naučno-tehnička kulturna dobra kako bi se popularizovala nauka i naučna dostignuća.

Stalna postavka ,,Čovek i tehnika’’ obuhvata preko 400 predmeta i prikazuje tehnološki razvoj, a organizovana je u 4 celine – komunikacija, čovek i tehnika, mera i broj i točak-mašina-motor. Prikazani su predmeti koji svedoče o tome kako se nekada živelo i radilo u Srbiji, ali i kakav uticaj tehnološki razvoj ima na razvoj ljudi. Saznaćete nešto više o starim tehnologijama, razvoju elektrifikacije, kako se i kuda sve plovilo parnim brodovima, kako se štampalo bez štampača, kako su izgledali prvi računari domaće proizvodnje ili zbog čega je Teslin asinhroni motor revolucionarni izum. Stalna postavka nalazi se u galeriji ,,Aleksandar Despić’’, u glavnoj zgradi Muzeja u Skender-begovoj ulici.

Za mališane je najzanimljivija postavka Naučna igraonica, smeštena u prizemlju zgrade Muzeja. Osmišljena je tako da učenje učini zanimljivijim – kroz otkrivanje, eksperimentisanje i kontakt sa naučnim izazovima. Interaktivni eksponati će im približiti fenomene iz iz oblasti astronomije, matematike, fizike, biologije, psihologije i logike na zabavan način, podstičući ih na razmišljanje i maštanje. Naučna igraonica biće zabavna i starijima – osetićete snagu centrifugalne sile, možete proveriti osećaj za ravnotežu ili da doživite optičke varke…  Ova postavka će podstaći sve posetioce da se na neposredan način upoznaju nešto više o važnim naučnim principima.

Takođe u prizemlju, možete pogledati i bogatu Galeriju igračaka, koja obuhvata dve celine. Svi dostupni predmeti prilagođeni su i namenjeni deci raznih uzrasta. Videćete preko 150 eksponata iz perioda od 1920. do 1970. godine: lutke, automobile, plišane mede, igračke na navijanje, muzičke kutije, model železničke stanice i parne mašine, kao i drvene igračke.

Muzej Nikole Tesle – sve o životu srpskog genija

Posle smrti Nikole Tesle o njegovoj imovini se od 1943. godine starao Sava Kosanović, sin Tesline mlađe sestre. Zalaganjem Save Kosanovića 1951. godine su svi lični predmeti i spisi Nikole Tesle preneti u Beograd, a Kosanović ih je potom poklonio državi. Prvobitno, Teslina zaostavština je smeštena na Elektrotehnički fakultet, a juna 1952. preneta je u Genčićevu vilu u Krunskoj ulici na Vračaru, gde se muzej i danas nalazi.

Stalna postavka, koja se nalazi u prizemlju muzejske zgrade, inspirisana je ranijim postavkama iz 1955. i 2006. godine, obogaćena novim tehnologijama i informacijama, a njen autor je dr Branimir Jovanović. Istražite život najvećeg srpskog naučnika, pronalazača i inženjera i pokušajte da uđete u njegov svet. Pored interesantnih detalja i priča o Teslinom životu, koje će vam na autentični način dočarati stručni demonstratori, sa životom najvećeg srpskog naučnika se možete upoznati i kroz kratak dokumentarni film. Ture sa vodičem traju oko 45 minuta i kreću na svakih sat vremena.

Narodni muzej – nasleđe Balkana i Evrope

U srcu Beograda, između Trga Republike i Čika Ljubine i Vasine ulice, nalazi se najstariji muzej u Srbiji. Osnovan je davne 1844. godine sa idejom da se na jednom mestu starine sačuvaju za sve buduće generacije. Tokom svoje istorije, Narodni muzej je ugostio brojne izložbe iz drugih zemalja i gostovao sa svojim postavkama širom sveta. I mada je zbog rekonstrukcije petnaest godina bio zatvoren, od 2018. godine ponovo možemo uživati u istoriji koju Narodni muzej čuva.

Od ponovnog otvaranja Narodni muzej postao je moderna ustanova – nove tehnologije imaju posebno mesto i upotpunjuju bogate izložbe i programe. Na primer, ove godine ste mogli da upoznate praistorijskog čoveka iz Lepenskog vira. Naučnici su na osnovu ostataka lobanje napravili 3D model lica, a uz pomoć digitalnih tehnologija uspeli su da ga animiraju i ,,ožive’’. ,,Metahuman’’ tehnologija, uz pomoć koje je ovaj projekat uspeo, razvijena je takođe u Srbiji.

Zbirke Muzeja sadrže preko 400.000 arheoloških i istorijsko-umetničkih predmeta. One predstavljaju svojevrstan civilizacijski razvoj i kulturni kontinuitet na teritoriji današnje Srbije i okruženja. Stalna postavka Narodnog muzeja obuhvata veoma širok vremenski okvir – od paleolita do 20. veka. Neki od najzanimljivih eksponata su: Beogradska mumija iz 2. milenijuma p.n.e, Miroslavljevo jevanđele iz 12. veka nove ere, srednjevekovne ikone i freske, slike Paje Jovanovića, Uroša Predića, Nadežde Petrović, Save Šumanovića, kao i brojna umetnička dela engleske, italijanske, ruske i umetnosti drugih zemalja. Beogradska mumija, koja je deo stalne postavke od 2019. godine, privlači posebnu pažnju publike. To je zapravo mumija staroegipatskog sveštenika Nesmina, koju je Narodni muzej dobio od Hadži Pavla iz Mokrina pre oko 100 godina. Jedno od najznačajnijih dela srpskog slikarstva, Krunisanje cara Dušana Paje Jovanovića, ove godine je ponovo predstavljeno publici nakon konzervacije i restauracije. Jedna od najboljih Jovanovićevih slika, površine preko dvadeset kvadratnih metara, nastala je za potrebe učešća na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine. Još tada je njena vrednost prepoznata – osvojila je zlatnu medalju i brojna druga priznanja.

U zbirci svetskih umetničkih dela, najzastupljenije su italijanska, francuska, flamanska, holandska, ruska i austrijska umetnost. Neki od najpoznatijih stvaralaca, u čijim delima možete uživati, jesu Karpačo, Tintoreto, Rubens, Van Gog, Mondrijan, a tu su i Dega, Mone, Renoar, Gogen, kao i predstavnici moderne umetnosti – Pikaso, Šagal i Kandinski. Čak i ukoliko niste bili ljubitelj likovne umetnosti, dopustite da vas lepota i priča kustosa odvede u svet neverovatnih stvaralaca!

Važno je da znate i da Narodni muzej ima i Dečji klub, čiji je cilj da okupi decu i roditelje koji žele da provedu slobodno vreme družeći se u muzeju. Možete porodično ići u obilazak, jer se često organizuju tzv. Porodični dani kako bi svim posetiocima približili blago nacionalnog muzeja kroz učenje, zabavu i druženje sa kustosima.

Muzej savremene umetnosti

Zgrada Muzeja savremene umetnosti nalazi se na levoj obali Save, preko puta Beogradske tvrđave. Zanimljivo arhitektonsko zdanje okruženo je parkom „Ušće“ u kojem se nalaze skulpture najznačajnijih jugoslovenskih vajara 20. veka. Od samog osnivanja Muzej savremene umetnosti je prezentovao najznačajnije umetnike jugoslovenske i svetske umetnosti prošlog veka.

Poslednjih godina Muzej savremene umetnosti je mesto svetskih atrakcija: ugostio je i veliko ime svetske dizajn scene – Žan Pol Gotjea. Njegovu evropsku premijernu izložbu „Ljubav je ljubav: radost venčanja za sve“ publika je mogla videti upravo u ovom zdanju krajem 2020. do proleća 2021. godine.

Još jedan događaj bio je atrakcija Beograda – izložba ,,Čistač’’ Marine Abramović. Postavka je trajala 4 meseca i bila je poslednja stanica na turneji ove svetski poznate umetnice nastanjene u Njujorku, koja se tom prilikom vratila u svoju zemlju nakon više od trideset godina. Izložba je bila neka vrsta retrospektive Marininog stvaralaštva – hronološki ste mogli da ispratite sve faze njene karijere, od najranijih slikarskih radova preko samostalnih performansa i konceptualnih dela. Predstavljeno je više od 120 radova: slike, crteži, fotografije, video radovi, filmovi, scenografije, kao i dela koja su obeležila njenu karijeru – Balkanski barok, Sedam lakih komada, Umetnik je prisutan. U okviru izložbe, Marina Abramović se susrela sa beogradskom publikom i održala predavanje.

Kroz obimne i raznovrsne programe Muzej savremene umetnosti već godinama čini stub kulturnog života Beograda i Srbije. Iako postavke Muzeja ne razume uvek svako, veoma je posećen. Ako i vi mislite da ovaj muzej nije za vas, dajte šansu savremenoj umetnosti, možda ipak nađete nešto zanimljivo!

Upoznajte Jugoslaviju – muzej i Kuća cveća

Još jedna od naših preporuka je čuveni Muzej Jugoslavije. Nalazi se u jednom od najlepših delova Beograda, okružen je zelenilom i parkovima, te možete jedan dan izdvojiti za mini izlet, uživati u parkovskoj oazi i obići muzejski kompleks – Kuću cveća, Stari muzej i Muzej 25. maj.

Kao što mu ime kaže, Muzej Jugoslavije sakuplja, proučava i predstavlja publici najrazličitije predmete vezane za istoriju nekadašnje države. Muzej poseduje veliki broj zanimljivih predmeta iz života Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika bivše Jugoslavije i jedne od najvažnijih ličnosti 20. veka. Tu su odlikovanja i pokloni koje je dobijao (nameštaj, oružje zanatske proizvodnje, flandrijske tapiserije sa početka 17. veka, najraznovrsniji nakit…), kao i Titova umetnička kolekcija koju čini nekoliko hiljada umetničkih dela koje je takođe dobio na poklon. Najmanje brojna, ali veoma vredna je i arheološka zbirka sa predmetima iz starih kultura svih krajeva sveta: starog Egipta, helenističkog sveta, Rima, Ilira, pretkolumbovske Amerike, Persije i starim indoazijskim narodima. Vrednost ovih predmeta je ogromna i većina zapravo predstavlja nacionalne baštine krajeva iz kojih su stigle. Ove eksponate nekadašnjem predsedniku poklanjali su najistaknutiji državnici i monarsi druge polovine 20. veka.

Najposećeniji objekat muzejskog kompleksa je svakako Kuća cveća u kojoj je Josip Broz sahranjen. Objekat je nastao kao zimska bašta sagrađena u blizini Titove vile, u kojoj je on provodio dosta vremena. Želja mu je bila da bude sahranjen baš ovde i nakon njegove smrti, zimska bašta je za nekoliko dana preuređena u grobnicu. Budući da je Titova smrt potresla čitavu zemlju i rukovodstvo SFRJ je imalo političku doktrinu „I posle Tita – Tito!“, nije bilo primereno da se Titovo počivalište naziva grobom ili mauzolejom, te je smišljen eufemizam „Kuća cveća“. Već tada ona je postala neka vrsta hodočašća za brojne Jugoslovene. Od 1982. godine, kada su zvanično počele da se beleže posete, do 2012. godine posetilo ju je preko 17 miliona ljudi.

Bilo da ste pripadnik generacija koje pamte Titove rođendanske štafete ili ste o Jugoslaviji samo slušali od starijih, nemojte propustiti da se na trenutak vratite u sećanje na, kako mnogi kažu, neka lepša vremena!

Etnografski muzej i Manakova kuća – čuvari tradicije

Etnografski muzej, jedan od najstarijih muzeja u Srbiji, čuva i izučava narodni život Srba i drugih etničkih zajednica na ovim prostorima. U njemu se od osnivanja do danas prikupljaju i proučavaju tradicionalna materijalna kultura, društveni odnosi, porodični život, kao i običaji, verovanja i narodno stvaralaštvo. Danas muzej poseduje više od 120.000 muzealija, čuva se veliki broj etnografskih predmeta raspoređenih u zasebne zbirke (pokućstvo, nakit, običaji, narodne nošnje, narodna arhitektura, privreda, stočarstvo, saobraćaj). Od zbirki koje muzej poseduje najzanimljivije su stare fotografije i stari predmeti (iz 18, 19. i 20. veka). Etnografski muzej u Beogradu organizuje stalne i povremene izložbe u zemlji i inostranstvu. Takođe, ovde se organizuju i radionice za decu i odrasle, predavanja, promocije knjiga i koncerti.

Deo Etnografskog muzeja je i Manakova kuća, na uglu ulica Kraljevića Marka i Gavrila Principa. Nazvana po Manaku Mihailoviću, potomku Grka Manojla Manaka, ova građanska kuća iz prve polovine 19. veka, u kojoj je bila smeštena kafana, danas je galerijski prostor u kojem se organizuju izložbe i druge aktivnosti vezane za srpsku tradicionalnu kulturu. Pored koncerata i predavanja, posebno autentični su kursevi starih zanata. Na spratu Manakove kuće je postavljena stalna izložba ,,Narodne nošnje i nakit centralnobalkanskog područja iz 19. i prvih decenija 20. veka“. Tu možete videti nošnje šopskog, vardarskog i moravskog kraja.

Prirodnjački muzej – istorija planete Zemlje

Ove godine Prirodnjački muzej je obeležio 127 godina postojanja. Tokom tog perioda prikupljeno je preko milion primeraka stena, biljaka, životinja, mineralnih fosila… Smešten je na dve adrese: u Njegoševoj i na Kalemegdanu, gde se nalazi galerija. Predstavlja prvu specijalizovanu ustanovu za naučno proučavanje naše prirodne baštine i jedini je muzej ovog tipa u Srbiji. Muzejska zbirka sadrži predmete u rasponu od 4,5 milijardi godina starosti, stotine miliona godina stare fosile, do ,,novijih’’ vrsta poput Pančićeve omorike i čuvene srpske ramonde.

U Njegoševoj je organizovana mini-postavka. Tu možete videti pticu ,,Sprudnik ubica’’, primerak mužjaka sa „svadbenim perjem”. Pored njega nalaze se i zlatna vuga, vodomar, patka ledenjara, papiga Ara. Prirodnjački muzej ovde čuva i primerke crepaste kornjače, čaplje, tvora, modrovrane, majmun gvereza, a posebno mesto zauzima kajman. U dvorištu muzeja u Njegoševoj je bizonarijum, gde se čuvaju ostaci jedne od životinja iz poslednjeg ledenog doba – stepskog bizona. Ova vrsta živela je na teritoriji Srbije pre oko 10.000 godina. Stepski bizon bio je visok od oko dva metra, a raspon rogova bio mu je veći od jednog metra. U bizonarijumu se čuvaju 242 lobanje bizona.

Posete Prirodnjačkom muzeju naročite su zanimljive najmlađima, ali i stariji mogu posmatrati i naučiti kako se naša planeta menjala tokom svoje istorije.

Vojni muzej – sećanja na Aušvic, Neretvu i Sutjesku

Vojni muzej u Beogradu predstavlja jedan od simbola Beogradske tvrđave. Zgrada podignuta 1924. godine, okružena je gradskim bedemima i najvećim beogradskim parkom Kalemegdanom. Ovaj muzej u Beogradu raspolaže velikim brojem zbirki. U jednoj od njih, arheološkoj, čuva se oko 700 odabranih predmeta koji potiču iz perioda praistorije, antike i srednjeg veka. Zbirka sadrži retke primerke novca, nakita, oruđa i oružja. U manjem broju su zastupljeni predmeti iz bakarnog, bronzanog i starijeg gvozdenog doba. Najzastupljeniji predmeti su oni koji pripadaju srednjem veku, a najveću pažnju privlači veliki broj mačeva. Takođe, u arheološkoj zbirci nalaze se i buzdovani, topuzi, bojne sekire, strele, koplja, kao i srednjevekovni nakit. U Zbirci zapadnoevropskog oružja čuva se hladno i vatreno oružje, zaštitna oprema i srednjevekovni mačevi iz perioda od 14. do 15. veka, koji su deo stalne muzejske postavke. Posebno zanimljiva je Zbirka odlikovanja, koja sadrži preko 5.800 predmeta, od kojih su najznačajnija domaća odlikovanja, dodeljivana kao nagrada od sredine 19. do kraja 20. veka. Još jedna zanimljiva zbirka je Zbirka saniteta, oformljena od sanitetskog materijala koji se koristio u partizanskim bolnicama u toku Drugog svetskog rata. Zbirku čine improvizovani instrumenti, a posebnu grupu čini sanitetski materijal iz vremena bitaka na Neretvi i Sutjesci, kao i grupa predmeta iz Aušvica. Vojni muzej sadrži i Zbirku umetničkih dela, koja je jedinstvena po broju i vrednosti dela kojima raspolaže. U zbirci se mogu videte radovi napoznatijih srpskih umetnika – Uroša Predića, Paje Jovanovića, Petra Lubarde, Mila Milunovića, Stevana Todorovića i mnogih drugih.

Autorka: Jana Stošić