Kopaonik: Tajne Semeteškog jezera
Urnisko ili urvinsko jezero je tip jezera koje nastaje pri jačim zemljotresima ili pod uticajem ljudskog faktora – dolazi do pomeranja velike mase zemlje i kamenja koji pregrađuju rečni tok i pošto voda nema kuda da otiče, ‚‚ujezerava se’’.
Na zapadnoj strani planine Kopaonik, ispod visa Čukara u ataru sela Semeteš, nalazi se najveće urnisko jezero ovog kraja. Prema geolozima, nastalo je pre više miliona godina od lednika. Kružnog je oblika, prečnika preko 60 metara. Vodom se snabdeva iz podvodnih izvora uz još dva izvora iznad jezera. Zbog dubine podzemnih izvora koji u središtu jezera prave levak, i ogromne širine, nemoguće je izmeriti njegovu dubinu. Iako su mnogi ronioci pokušavali, niko nije uspeo da zaroni dublje od desetak metara zbog jakih vodenih struja.
Budući da niko još uvek nije detaljno istražio dno Semeteškog jezera, ono je ostalo misterija i za stručnjake i za meštane. Svi se dive njegovoj lepoti, ali se istovremeno i plaše pa su godinama nastajale razne legende o njemu. Jedna od njih kaže kako su se nekada davno ovde okupljale vile i da se i danas povremeno može čuti glas vodenog čudovišta koje zastrašuje prolaznike. Prema drugoj narodnoj priči, neki pop je želeo da obavi vršidbu na praznik Svetog Ćirila iako su ga meštani upozoravili da se to ne sme. On je ipak započeo posao i zemlja se otvorila, progutala njega i konje, a iskuljala je voda koja i danas treperi.
Na Semeteškom jezeru su se formirala ploveća ostrva na kojima ima rastinja i drveća. Kada vetar duva, pokreće ostrva, zbog čega je jezero proglašeno hidrološkim spomenikom prirode. Plovidba po jezeru na ovim ostrvima uz pomoć vesla predstavlja turističku atrakciju koja se ne propušta. Još jedna zanimljivost je da zelenkasta voda jezera stalno treperi.
Meštani ovog kraja potrudili su se da privuku turiste obogaćivanjem turističke ponude, pre svega manifestacijom Ilinski dani. To je sabor koji se svake godine održava 2. avgusta i tada možete uživati u bogatom kulturno-umetničkom programu – kao što su takmičenja u sviranju frule i harmonike, ali i učestvovati u rekreativnim igrama – skokovi u vodu, bacanje kamena sa ramena i sl.
Ukoliko boravite na Kopaoniku i odlučite da posetite ovaj prirodni fenomen, znajte da pešačenje do jezera zahteva dobru kondiciju i i odgovarajuću opremu. Pešačka tura je duga, traje 8-10 sati i spada u teže trase sa usponom od 850 metara. Ukoliko niste spremni za ovaj izazov, do jezera možete doći i automobilom – asfaltnim putem Kopaon-Rudnica, a dalje prema Raški i Radošićima. Nastavite laganu vožnju još petnaestak minuta i budite pažjivi, jer je poslednjih nekoliko kilometara put dosta uži.
Autorka: Jana Stošić
