Da li ste znali: ruska salata iz Napoleonove kuhinje
Ako biste morali da izdvojite samo jednu stvar kao simbol zimskih praznika i proslava koji su za nama, to bi sigurno bila ruska salata. Na ovim prostorima nema slavlja koje se može zamisliti bez nje. Međutim, ljubav prema ovom specijalitetu postoji širom planete iako sam naziv i recept mogu varirati u različitim krajevima sveta. I sigurno ste se bar jednom zapitali zašto je zovemo baš ,,ruska’’.
Većini Rusa ne bi bilo jasno o čemu je reč kada biste ih pitali za ruskusalatu. Kod njih je ona takođe deo tradicionalne trpeze, ali poznata je pod nazivom Olivije, ređe moskovska ili stoličnaja. Veoma je popularna i u drugim postsovjetskim zemljama, mnogim evropskim zemljama, Iranu, Izraelu, Mongoliji i širom Latinske Amerike.
O tome kako je nastala postoje dve legende. Prema prvoj, tvorac recepta je Anri Olivije, Napoleonov kuvar. Budući da je Napoleon imao naviku da jede brzo, Olivije je morao stalno da smišlja nova jela kako bi zadivio vojskovođu. Nakon Napoleonovog pada, kuvar je prešao na ruski dvor i pripremao jela za carsku porodicu. Jednog dana je pred njih izneo Napoleonovu salatu kojom sus vi bili oduševljeni. Olivije je podelio svoj recept sa kolegama koji su radili u aristokratskim domovima i salata je šezdesetih godina XIX veka postala popularna pod nazivom salata Olivije.
Druga priča vezana je za prestižni moskovski restoran Ermitraž, u kojem je sredinom XIX veka radio belgijski kuvar Lusijen Olivije. Isprobavajući recepte, jednog dana je slučajno napravio salatu koja je oduševila sve goste i ubrzo postala zaštitni znak restorana. Olivije je čuvao svoj recept, ali se zna da su neki od sastojaka bili teleći jezik, kavijar, komadići jastoga, kapar, zelena salata, krastavci, kuvana jaja… Svi sastojci bili su pomešani sa tajnim desingom. On je bio posebna kombinacija provansalskog maslinovog ulja, senfa i francuskog vinskog sirćeta, ali tačni sastojci do danas su ostali nepoznati.
Početkom XX veka, Ivan Ivanov, jedan od Olivijeovih pomoćnika, odlučio je da ukrade recept. Dok je Olivije jedne večeri pripremao salatu, što je uvek radio sam, iznenada je dobio poziv da hitno izađe iz restorana. Ivanov je iskoristio priliku da se ušunja u kuhinju i analizirao čuveni preliv. Zatim, Ivanov napušta Olivijeov restoran i odlazi u drugi, manje poznat. Pokušavao je da napravi čuvenu salatu i služio je pod nazivom Stolični. Gosti restorana su se bunili, jer je preliv bio mnogo lošiji od Olivijeovog. Ivanov je ipak recept za salatu prodao kasnije mnogim izdavačkim kućama, što je doprinelo popularizaciji jela. Jedan od najstarijih štampanih recepata datira iz 1894. godine, a od sastojaka su navedeni rep raka, kapar, masline, krastavac, zelena salata i preliv sličan majonezu.
Budući da su sastojci bili skupi i retki, a salata jako popularna među običnim ljudima, postepeno se recept prilagođavao, tj. originalni sastojci su zamenjeni jeftinijim i dostupnijim. Tokom sovjetske vladavine, kavijar je potpuno nestao kao sastojak, a pošto je majonez bivao sve popularniji, zamenio je tajanstveni preliv. Vremenom je salata postajala popularna i u drugim zemljama, te je svaki narod prilagođavao recept svojoj tradicionalnoj kuhinji. Novi sastojak, koji ruski kuvari i danas smatraju neoprostivim grehom, postala je šargarepa. Negde se dodaje kukuruz, a od mesa kobasica, pileće belo ili šunka. Nekada i u istoj zemlji postoje različite varijante recepta. Svakako, nezaobilazni je specijalitet koji krasi svaku prazničnu trpezu!
Autorka: Jana Stošić
Fotografije: pixabay.com
