MARIJOVO – NAJSLIKOVITIJA PODRUČJA SEVERNE MAKEDONIJE
Postoji narodno verovanje da je ovaj kraj dobio ime po jednoj hrabroj i odlučnoj devojci, a tužna priča koja je ostala do današnjih dana pripoveda nam o ljubavi te čestite devojke prema svojoj zemlji i narodu.
Nekada davno, turski paša je u svom naletu osvojio sva sela u ovom kraju, zaljubio se u devojku, za čiju ljubav je hteo sve da uradi. Njen otac to nije dozvoljavao, a nije ni sama devojka, posebno zbog različitih vera između nje i turskog osvajača. Sporazum je postignut. Ukoliko ona pristane da bude njegova žena, on mora ugovorom garantovati da će ceo taj region ostati hrišćanski i da neće biti nasilno naseljavan stanovništvom iz Turske. Ugovor je potpisan, a devojka je nakon toga oduzela sebi život nožem. Paša je odlučio da zbog ljubavi ispoštuje datu reč, pa se od tih dana ceo kraj naziva Marijovo.
Istorijsko, kulturno i prirodno bogato područje, jedno od najslikovitijih u Severnoj Makedoniji sa neverovatnim krajolikom neprocenjive prirodne lepote. U ovom kraju postoji puno sela i zaseoka, tačnije njih 29, ali je na veliku žalost većina ostala potpuno pusta.
Jedno od navećih sela je Vitolište, nalazi se na 46 kilometara udaljenosti od grada Prilepa, i izgrađeno je na visini od 830 metara. Ovo selo opisano je u brojnim pričama i pesmama, i njegova ruralna svakodnevica danas pruža odličan odmor turistima i putnicima.
Makedonija je bogata ekološki čistim pašnjacima, a vrlo specifična flora pašnjaka daje poseban ukus i aromu sirovim i ukiseljenim proizvodima proizvedenih na ovom području. Selo je najpoznatije po Marijovskom bijenom i belom siru, lokalnim delikatesima koji se prave isključivo tu, a ostale poslastice zadovoljiće zaista i najzahtevnije ukuse.
Ovaj kraj zemlje je danas poznata turistička destinacija. Sve više turista iz regiona se okreće eko turizmu i prirodi, a ovom području sve je posvećeno isljučivo zdravom životu u pravom smislu reči. Lepotu i arhaičnost ovog kraja je prepoznao i proslavljeni režiser Milčo Mančevski, koji je sa posebnom pažnjom prikazao lepote i običaje ovog dela zemlje.
Tamara Roksandić,
Fotografije: Wikimedia commons
