„SRPSKI BLED“ TURISTE OSTAVLJA BEZ DAHA: POLUOSTRVO NA KOM ŽIVI SAMO NEKOLIKO PORODICA I SVI SE PREZIVAJU ISTO
Međuvršje je najveće veštačko jezero na Zapadnoj Moravi koje se nalazi se na izlasku iz Ovčarsko-kablarske klisure. Područje jezera je uglavnom brdovito i pošumljeno, slabo naseljeno, a sama akumulacija, formirajući meandre između planina Ovčar i Кablar, upotpunjava divnu sliku i pejzaž pored Morave. Na desnoj obali jezera je urađena staza za sportski ribolov duga 800 metara, a u neposrednoj blizini je Ovčar Banja i Ovčarsko-kablarsko jezero.
Sa vrha Kablara pruža se prelep pogled na veličanstvene meandre Zapadne Morave, a u dolini ove planine brojni putnici začuđeno zastanu na deonici starog puta ka Čačku, pitajući se da li je pred njihovim očima sinuo čuveni Bled. Poluostrvo Pejice, koje svoje postojanje duguje jezeru Međuvršje, pravi je dragulj i neodoljivo podseća na popularnu turističku destinaciju u Gornjoj Кranjskoj regiji u Sloveniji.
Vojin Jakovljević, direktor Turističke organizacije Čačak, izjavio je za RINU da na pomenutom poluostrvu živi nekoliko porodica, od kojih se svaka preziva kao i poluostrvo – Pejice.
„Poluostrvo Pejice nastalo je kada se formiralo i jezero 1954. godine. Na njemu živi nekoliko porodica i svi se prezivaju Pejice. Osim ovih meštana, ima oko 30 vikendica, pa preko sezone broj stanovnika na ovom ostrvu bude duplo povećan. Svakako jedan od prelepih lokaliteta u Ovčar banji koja sa sobom nosi veliki turistički potencijal. Vožnja katamaranom pored poluostrva nezaboravan je doživljaj i neretko se dešava da ga turisti često porede sa ostrvom u Sloveniji, i nazivaju srpski Bled“ – rekao je Jakovljević.
Ovaj lokalitet u Ovčar Banji do sada se pokazao kao pravi raj za profesionlane i fotografe amatere, koji upravo ovde svojim objektivima prave fotografije koje kasnije zahvaljući društenim mrežama obilaze Evropu i svet.
Pored Pejica, u Ovčarsko-kablarskoj klisuri poznatoj i kao Srpska Sveta gora, na uzvišenju iznad manastira Jovanje, na Jovanjskom brdu, nalazi se manastir Uspenje (Кablarsko), koji je vidljiv sa svih strana klisure. U turskim izvorima pominje se davne 1536. godine, a još je i Vuk Кaradžić pisao o ovim manastirima kada je posetio klisuru 1820.
Sva ova lepota i bogato kulturno-istorisjko nasleđe već godinama unazad privlače posetioce, a ove sezone oboreni su rekordi kad je u pitanju broj turista koji su posetili ovaj kraj.
„Broj ostvarenih noćenja je već do septembara 2022. bio na nivou čitave prethodne godine. Bilo je dosta organizovanih poseta, a za vožnju katamaranima kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru čitavu sezonu se tražilo mesto više. To je svakako jedan od aduta po kojima se boravak u ovom delu Srbije prepoznaje. Zahvaljujući velikim ulaganjima Vlade Republike Srbije, Ovčarsko-kablarska klisura je postala jedna od najposećenijih destinacija. Nastavićemo dalja ulaganja i u naredne dve godine“ – zaključio je Jakovljević.