Započeta najveća restauracija čuvene Aja Sofije

Jedan od najvažnijih kulturnih spomenika, Aja Sofija, prolazi kroz najtemeljniji proces restauracije u svojoj skoro petnaestovekovnoj istoriji. Posebna pažnja posvećena je monumentalnoj kupoli koja je u toku ove faze radova predmet pažljivog ojačavanja i zaštite, sa naglaskom na povećanje njene otpornosti na seizmičke uticaje. Cilj je da se struktura dodatno osnaži, a da se pri tome sačuva autentičan izgled koji odoleva vekovima.

Kupola u fokusu savremene restauracije

U skladu sa modernim konzervatorskim pristupima, svi zahvati se sprovode sa spoljašnje strane kako bi se sprečilo oštećenje mozaika u unutrašnjosti, koji su neprocenjiva umetnička i istorijska vrednost. Olovni omotači kupole se pažljivo uklanjaju. Svi oštećeni delovi biće restaurirani ili zamenjeni u skladu sa originalnim tehnikama i materijalima.

Tehnološka preciznost i tradicionalno poštovanje

Tokom izvođenja radova, kupola je zaštićena čeličnom konstrukcijom i specijalizovanom ceradom otporne na spoljne uticaje. Istovremeno, unutrašnjost zdanja doživljava pažljivu konzervaciju mozaika, koji se čuvaju u kontrolisanim uslovima. Unutar Aja Sofije, biće podignuta platforma visoka 43,5 metara, oslonjena na četiri masivna stuba. To omogućava izvođenje radova bez ometanja verskih obreda.

Za spoljne radove angažovana je specijalna toranjska dizalica, visoka 41 metar, sa horizontalnim kranom dužine 60 metara. Njen dizajn je prilagođen složenosti objekta, kako bi se omogućilo bezbedno manevrisanje u neposrednoj blizini strukture, bez ugrožavanja zidova ili minareta. Po završetku radova, svi pomoćni elementi biće uklonjeni, vraćajući kompleks u njegovo prvobitno stanje.

Najnovije vesti iz sveta turizma možete pronaći ovde.

Očuvanje nasleđa kroz inovaciju

Ova faza obnove deo je šireg programa koji uključuje i već dovršene rekonstrukcije važnih delova kompleksa. To uključuje grobnicu sultana Mehmeda III, Selima II i Murata III, kao i školske i astronomske prostore iz osmanskog perioda. Takođe, gornji nivo Aja Sofije, poznat kao galerijski sprat, očišćen je i ponovo otvoren javnosti, nakon dugotrajnog perioda zatvorenosti.

U okviru digitalizacije baštine, celokupni objekat je precizno skeniran i dokumentovan. Time je kreiran njegov digitalni pandan. Ovaj „digitalni blizanac“ omogućava virtuelni uvid u svaki detalj unutrašnjosti i spoljašnjosti, tako se dodatno osigurava očuvanje znanja o njenom stanju i strukturi.

Višeslojna istorija jednog remek-dela arhitekture

Aja Sofija, prvobitno podignuta kao hrišćanska crkva u 6. veku, vekovima je igrala ključnu ulogu u religijskom i političkom životu Carigrada. U periodu osmanske vladavine, sultan Mehmed II pretvorio ju je u džamiju, uvodeći nova dekorativna i arhitektonska rešenja. Među njima su zlatni islamski ornamenti koji su prekrili prethodne hrišćanske prikaze.

Jedan od najzaslužnijih za očuvanje njene stabilnosti bio je Mimar Sinan, koji je po nalogu sultana Selima II projektovao dva zapadna minareta, ali i sproveo ključne radove na jačanju temelja i zidova. Njegove intervencije omogućile su da Aja Sofija preživi mnoge razorne zemljotrese koji su tokom vekova pogađali Istanbul.

Budućnost zasnovana na poštovanju prošlosti

Kao deo UNESCO-ve svetske baštine od 1985. godine, Aja Sofija danas funkcioniše kao Velika džamija, ali i kao svedok višeslojne istorije i civilizacijskog preplitanja. Restauratorski radovi koji se trenutno odvijaju imaju zadatak da očuvaju njenu monumentalnu vrednost, ne samo kao verskog objekta, već i istorijskog spomenika.

Pratite nas i na našoj Facebook i Instagram stranici, budite uvek u toku sa najnovijim vestima iz sveta turizma.