Turističko-arhitektonsko putovanje oko sveta

Svaki grad na svetu predstavlja svojevrsnu galeriju ljudske kreativnosti i inovacije. Istorijski centri i moderni oblakoderi, drevni hramovi i monumentalne katedrale, javni prostori i stambeni objekti – sve su to spomenici koji odražavaju prošlost, sadašnjost i budućnost. Zbog toga arhitektura igra značajnu ulogu kada je kada je reč o  kreiranju identiteta jednog grada.

Ako ste strastveni arhitektonski entuzijasta, preporučujemo vam sledeće destinacije:

Muzej Gugenhajm (Bilbao, Španija)

Gugenhajm predstavlja jedno od najvažnijih i svakako najprepoznatljivijih arhitektonskih dela 20. veka. Ovaj muzej projektovao je kanadsko-američki arhitekta Frenk Geri i njegov dizajn je osoben zbog revolucionarnog načina korišćenja oblika i materijala. Gugenhajm, prekriven titanijumskim pločama, čuven je po svojoj skulpturalnoj formi, sa zakrivljenim i neobičnim uglovima. Unutrašnjost je podjednako impresivna kao i spoljašnjost. Sa prostranim galerijama i visokim plafonima, muzej služi kao savršeno mesto za izlaganje savremene umetnosti.

Palata Šenbrun (Beč, Austrija)

Nekadašnja letnja rezidencija članova Habzburške dinastije, palata se tokom vekova menjala kao posledica ukusa i stila različitih vladara. Spoljašnjost Šenbruna odlikuje simetričan raspored i raskošna fasada koja je prepoznatljive žute boje, poznate kao Šenbrun žuta. Sve sobe u palati (ima ih 1400) poseduju jedinstven stil – od rokokoa i baroka do klasicizma. Zajedno sa umetničkim delima, unutrašnji prostor doprinosi opštem utisku raskoši i kulturnog značaja ovog istorijskog objekta. Velelepnost palate Šenbrun zaokružena je vrtovima u barkonom stilu, koji su ukrašeni raznovrsnim skulpturama i fontanama. Zajedno sa umetničkim delima, unutrašnji prostor odražava raskoš i kulturni značaj ovog istorijskog objekta.

Zlatni paviljon (Kjoto, Japan)

Iako je prvobitno bio sagrađen kao vila za odmor, Zlatni paviljon je kasnije pretvoren u zen budistički hram. Nakon što je originalna građevina uništena tokom požara 1950. godine, izvršena je rekonstrukcija koja i do danas verno odražava originalni dizajn. Svaki sprat paviljona predstavlja različiti stil arhitekture – prvi sprat je oličenje rezidencijalne arhitekture, drugi se bazira na samurajskom stilu dok je treći, potpuno prekriven zlatnim listićima, u stilu kineskih zen hramova. Okolinu Zlatnog paviljona čine vrtovi koji su pažljivo uređeni kako bi pratili sezonske promene. Posebno se ističe ribnjak „Anmintaku”, koji prema legendi nikada ne presušuje.

Burdž Kalifa (Dubai, Ujedinjeni Arapski Emirati)

Primer arhitektonske i inženjerske inovacije, Burdž Kalifa je najviša zgrada na svetu visine 828 metara. Dizajn je inspirisan oblikom cveta Hymenocallis, koji je karakterističan za pustinjske predele. Osnova zgrade je u vidu slova „Y” što omogućava najveću stabilnost i čvrstinu. Postoji ukupno 163 sprata, koji se, između ostalog, koriste kao luksuzne rezidencije, kancelarijske prostorije, hoteli, restorani i opservatorijske platforme. Burdž Kalifa ne određuje samo panoramu Dubaija, već je simbol njegove ambicije da bude lider u inovaciji i luksuzu.

Ajfelov toranj (Pariz, Francuska)

Ako govorimo o arhitekturi, nemoguće je ne spomenuti Pariz koji sadrži u sebi stilove iz različitih era. Naravno, kada pomislimo na Pariz ili Francusku uopšte, istog trena vidimo pred sobom Ajfelov toranj. Sagrađen za Svetsku izložbu 1889. godine, ovaj toranj je delo inženjera Gustava Ajfela. Visok 324 metra i sastavljen od 18.038 metalnih delova,  poseduje tri nivoa – na prvom i drugom su restorani, a na trećem je – na visini od 276 metara – smeštena opservatorija sa pogledom na ceo grad. Premda mu više ne pripada titula najviše građevine, Ajfelov toranj još uvek predstavlja vrhunac inženjerskih dostignuća svog vremena.