Put Srbije ka EU može voditi preko Ljubljane

Beograd, 12.04.2023. godine – Ambasador Republike Slovenije u Srbiji NJ.E. Damjan Bergant izjavio je u intervjuu za portal Balkan travel da je članstvo Srbije u EU neizbežno i da je Slovenija spremna da pomogne Srbiji na tom putu. Diplomata koji odlično govori srpski jezik, jer ga je u vreme bivše SFRJ učio u školi, a potom i za vreme služenja vojnog roka baš u Beogradu u kome sada službuje, naglašava da su naše dve zemlje prirodni saveznici.

U intervjuu za Balkan travel  slovenački ambasador se dotakao svog iskustva rada u međunarodnim organizacijama i uporedio gradove Beč, Strazbur i Ljubljanu sa Beogradom, koji po njegovom mišljenju ima posebnu draž i u njemu se oseća kao kod kuće. On je već obišao skoro sva turistički najatraktivnija mesta u Srbiji i sa nama je podelio svoje utiske o njima.

Srpski jezik mu ne predstavlja nikakav problem – razume, govori i piše, nažalost ne i ćirilicom.

U petom razredu osnovne škole, u tadašnjoj zajedničkoj državi, i mi u Sloveniji smo učili tadašnji srpsko-hrvatski jezik. Bilo je to samo tokom jedne školske godine. Dovoljno da razumemo i da možemo da gledamo emisije ili filmove na televiziji na nama stranom jeziku, naravno sa slovenačkim titlovima. Takođe, pripadam generaciji koja je služila vojsku u bivšoj državi, a igrom slučaja služio sam vojsku u Beogradu. Naravno, boravak u ovoj sredini u trajanju od godinu dana pomogao mi je da još bolje naučim jezik. Kasnije sam jezik koristio povremeno u svom diplomatskom radu, a tokom poslednje tri godine života ovde u Srbiji mislim da sam ga unapredio. Naravno, poznavanje jezika mi je pomoglo da se lakše i brže integrišem u okruženje – objašnjava slovenački ambasadror.

Prilikom prošlogodišnje posete Beogradu predsednika Slovenije Boruta Pahora, predsednik Vučić je izjavio da će naša trgovinska razmena preći čak dve milijarde evra što predstavlja izuzetan uspeh koji govori o prijateljstvu dve zemlje. Šta je sve po Vašem mišljenju, od raspada SFRJ do danas, uticalo da naše zemlje ostanu u tako dobrim odnosim?

Pre svega, činjenica je da Slovenija i Srbija nikada nisu bile neprijateljske zemlje. Možda su, nakon raspada bivše zajedničke države, neki pojedinci imali negativno mišljenje o Sloveniji, pripisujući joj krivicu za raspad zemlje, što naravno nije tačno, ali inače odnosi između dve zemlje, a posebno između ljudi, uvek su bili na veoma prijateljskom i visokom nivou. Slovenci poznaju Srbiju i vole da posluju ovde. Verujem da dve milijarde nisu konačan rezultat i da će ekonomska saradnja naših zemalja samo jačati.

Gde vidite najveći potencijal za saradnju?

Slovenija i Srbija bi mogle da postanu veoma bliski saveznici u budućnosti kao članice EU. Međutim, preduslov za to je da Srbija završi svoj domaći zadatak u oblasti vladavine prava, demokratije, slobode medija, borbe protiv korupcije, međususedskih odnosa i kao rezultat toga da postane članica EU. U EU i drugde saveznici su uvek važni. Srbija i Slovenija bi to mogle da postanu, ali samo pod uslovom da ravnopravno i bez zavisti sarađuju. Nažalost, često se javlja osećaj više vrednosti kod nekih pojedinaca. Barem ja to više osećam sa strane Srbije jer živim ovde, ali siguran sam da je to isto i kod pojedinaca na našoj strani. Razlozi na strani Srbije su mogući zbog razlike u broju stanovnika i veličine zemlje ili istorijskog značaja Srbije u prošlosti, a na strani Slovenije zbog privredne i opšte razvijenosti. Među jednako vrednim partnerima sa sličnim interesima to se može izbeći.

U jednom intervjuu ste izjavili da nije pitanje da li će Srbija ući u Evropsku uniju nego kada. Šta sve Srbija treba da uradi da bi ostvarila taj cilj?

I dalje sam uveren da će Srbija u budućnosti biti deo EU. Kada – zavisi pre svega od srpske politike i građana Srbije. Nije tačno da mi u EU nećemo Srbiju u uniji. Sasvim je suprotno. Srbija mora da postane deo EU, jer se geografski nalazi u Evropi i zapravo se graniči sa zemljama EU. Ceo Zapadni Balkan je ostrvo koje prirodno pripada EU. Ali članstvo u EU takođe zahteva mnogo napornog rada i odricanja u nekim oblastima. Srbija, i pogotovo vi Srbi morate pre svega da shvatite da ste deo Evrope i sveta i da u vašoj neposrednoj blizini nema neprijatelja i zlobnika koji žele da naude Srbiji i Srbima. Svakako da je važna tradicija, istorija, nacionalna pripadnost i sve ostalo, ali još važniji su pojedinci i globalna perspektiva Evrope. Nema ništa loše u tome što je neko Srbin i živi van Srbije, ali je pre svega pojedinac koji je Evropljanin i koji pripada široj zajednici, Evropi. EU daje najveću moguću perspektivu u vladavini prava, ljudskim pravima i demokratiji. Zbog toga je neophodno što više osvojiti ove vrednosti i ne boriti se protiv njih. Nijedna zemlja nije idealna po nabrojanim vrednostima, ali im se treba što više približiti. Najveći neprijatelj EU je nacionalizam, a bojim da pojedinci u Srbiji trenutno više teže ka nacionalizmu nego evropskoj perspektivi. Stoga će i ovaj mentalni skok biti neophodan da bi svi shvatili šta Evropa znači i koje prednosti donosi. Zatvaranje u sebe nikada nije bilo bolje u odnosu na široki i otvoreni pogled. To je osnova koju Srbija mora da razume i prihvati.

Da li Srbija ima podršku Slovenije na tom putu i da li Slovenija ima u planu neku konkretnu inicijativu koja će pomoći Srbiji da što pre postane nova članica?

Slovenija stalno ponavlja da je spremna da pomogne Srbiji na putu ka EU. Gde god je to moguće i postoji želja. Uvek naglašavam da je Slovenija prirodni saveznik Srbije na putu ka EU. U stvari, mogu reći i da put od Beograda do Brisela može voditi preko Ljubljane. Ali koliko od toga Srbija želi da iskoristi zavisi uglavnom od Srbije.

Na šta ste najviše ponosni u svom dosadašnjem mandatu a tiče se zbližavanja naše dve zemlje?

Veoma sam ponosan na izuzetno dobre odnose dve zemlje na političkom, ekonomskom, kulturnom i drugim poljima. U stvari, između dve zemlje nema otvorenih pitanja, osim pitanja sukcesije, koje nije bilateralno već multilateralno pitanje, jer su u to uključene i Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija. Ekonomija između dve zemlje jača, politički kontakti na najvišem i na nižem nivou su snažni. Dešava se razmena poseta, odlično se razumemo i sve ide u dobrom pravcu. Ukratko, osnova je odlična zato bi trebalo da sve podignemo na još viši nivo. Takođe sam veoma srećan što se, nakon završetka pandemije, ponovo otvorila kulturna saradnja i što smo u poslednje dve godine uspeli da ugostimo veoma dobre umetnike iz svih oblasti ovde u Srbiji, pogotovo u Beogradu.

Zadovoljan sam i razvojnom pomoći koju je Slovenija do sada pružila Srbiji, jer je reč o 20 miliona evra. Rastu i slovenačke kapitalne investicije u Srbiji. Sve u svemu, dobri potezi da stvari budu još jače nakon mog mandata.

U skladu sa Vašim obrazovanjem – diplomirali ste međunarodne odnose, radili ste u Beču i Strazburu, pri OEBS-u i Savetu Evrope. Šta Beograd izdvaja od tih gradova?

Teško je porediti gradove jedan sa drugim. Mogu da uporedim sve navedene gradove sa Ljubljanom. Svaki grad inače ima svoj karakter, u zavisnosti od različitih faktora, uključujući i ljude. U svakom slučaju, Beč je izuzetno lep grad, veoma blizak Ljubljani po karakteru, posebno po kulturi, arhitekturi, načinu života i životnom standardu. Generalno, to je odlično mesto za boravak. Strazbur je sličan Ljubljani po veličini, ali nije glavni grad zemlje, pa zato budi pomalo provincijski osećaj. Zanimljiv je, ali je potrebno priviknuti se na njegov način života, ako se u njemu živi. Beograd ima posebnu draž. To je veoma opušten grad, koji se nikako ne može porediti sa Ljubljanom ili Bečom, a kamoli Strazburom. U Beogradu se osećam izuzetno, kao kod kuće, pre svega zbog ljubaznosti ljudi, a istovremeno Beograd nudi sve što prestonica može da ponudi. Jedino što mi smeta u Beogradu u odnosu na  pomenute gradove je saobraćaj i zagađenje vazduha. Ali ovo je više savet koji bih lično predložio vlastima kao prioritet za rešavanje.

Koliko Slovenaca poseti našu zemlju na godišnjem nivou?

Veliki broj Slovenaca dolazi u Srbiju tokom cele godine. To je izuzetno popularna destinacija, uglavnom zbog zabave i hrane. Slovenci vole da se opuštaju, a ovde je očigledno lakše nego u Sloveniji, koja je malo „zategnutija“ od Srbije. Mnogi ljudi imaju i lične veze sa Srbijom. Ili imaju korene ovde, ili imaju veze iz vremena života u zajedničkoj državi. Ali i mladi vole da idu u Beograd i Novi Sad. Čujem da veliki broj Slovenaca skija na Kopaoniku zimi, a i sam sam već sreo slovenačke turiste tokom izleta u različite delove Srbije. Poneki se jave i nama u ambasadi, posebno kada im je potrebna pomoć zbog krađe ili gubitka dokumenata.

Šta ste sve posetili u Srbiji i šta je na Vas ostavilo najveći utisak?

Obišao sam skoro sva turistički najatraktivnija mesta u Srbiji. Još mi nedostaju posete Staroj planini i Kamenoj Gori. Proputovao sam gotovo celu Vojvodinu, obišao nacionalne parkove Đerdap i Kopaonik, Đavolju varoš, Zlatibor, Taru, Drvengrad, Uvac, Sandžak itd. Najviše sam uživao tamo gde je prirodna lepota najizraženija. Najsnažniji utisak na mene su ostavili Uvac, tvrđave Golubac i Ram, Tara sa pogledom na dolinu Drine, vožnja Šagranskom osmicom, prelepe šume i vinogradi na Fruškoj gori.

Kada uporedite životne navike ljudi u Sloveniji i Srbiji, koje su to sličnosti a koje razlike?
Slovenci i Srbi se dosta razlikuju. Srbi su otvorenija, toplija i uslužnija nacija. Neću reći da Slovenci nisu druželjubivi i predusretljivi, ali ne toliko koliko Srbi. Srbi se, pak, mnogo brže nerviraju i emotivno reaguju na određene stvari koje nisu po njihovim standardima. To se može videti u svakodnevnom životu, posebno kada posmatramo politiku i međunarodna dešavanja, pa i saobraćaj. Srbi su, uglavnom zbog medija i politike, previše zabrinuti i previše se upoređuju sa drugim nacijama. Ponekad ovo može biti dobra stvar, ali i previše štetno, jer se ljudi kasnije razočaraju zbog tih poređenja. Pogotovo jer u svemu postoji takmičenje i na kraju utisak da gube. Mi, Slovenci, smo i po tom pitanju pomalo rezervisani i ne zamaramo se toliko. Svakako smo u potpuno drugoj situaciji, jer smo zbog članstva u EU deo evropske porodice. Primećujem da u Srbiji ima previše jednog ili drugog ekstrema. Ne postoji srednji put koji je često najbolji.

Prema podacima Slovenačke turističke organizacije iz 2022. godine, srpski turisti zauzimaju 11. mesto po broju noćenja u Sloveniji, a destinacije koje najviše obilaze su Ljubljana, Maribor i Piran. Da li očekujete će taj broj rasti u ovoj godini?

Naravno. Broj turista je ponovo u porastu nakon pandemije Covid-a, a realno je očekivati da će se zbog toga povećati i poseta Srba Sloveniji. Mislim da Srbi u poslednje vreme dosta posećuju slovenačka skijališta. Skijanje je postalo prilično popularan rekreativni sport, a s obzirom na gužvu na Kopaoniku, dosta ljudi se odlučuje za skijanje u Austriji, Italiji i Sloveniji.
Šta Slovenija ima novo u ponudi za 2023. godinu?

Slovenija je uvek zanimljiva turistička destinacija za one koji je poznaju jer pored mora i prirode nudi i ogromne mogućnosti medicinskog i termalnog turizma. Pored toga, prepoznatljiva je u stranim medijima koji se bave turizmom kao izvanredna destinacija, posebno njena priroda. Pre izvesnog vremena National Geographic je Sloveniju, uz Azore i Škotsku, uvrstio na listu najpopularnijih destinacija koje nude izuzetnu prirodu. Ukratko, plašim se, kako u pozitivnom tako i u negativnom smislu, da će Slovenija polako postati velika turistička atrakcija za mnoge turiste i putnike iz celog sveta.

Šta Vi kao Slovenac imate da preporučite srpskim turistima? Koje je to mesto koje nije toliko poznato, a bitno je da se vidi?

Mislim da nije potrebno izdvajati Bled, Bohinj, slovenačko primorje, slovenačke planine, vinograde u Brdima i Štajerskoj, kao i banje, jer sve to Srbi već dobro poznaju. Ali Slovenija ima i neka mesta koja su izvanredna ali za njih je potrebno biti pomalo avanturista. Recimo, šume na jugoistoku Slovenije ili kanjon Mlinarice u Soškoj dolini, da ne govorim o lepoti Ljubljanskog barja. Svakako preporučujem i planinsku transverzalu, koja počinje u Mariboru, a završava u Ankaranu.

Slovenija se poznata kao zemlja zdravlja zbog velikog broja banja i termalnih centara. Da li ste Vi posetili neku banju u Srbiji i kakvi su utisci?

Nisam veliki ljubitelj banja i bazena, obično više težim prirodi. Ali pošto su banje obično tamo gde je priroda, imao sam priliku da posetim Vrdnik i Fruške terme. Nisam tamo spavao, niti sam se kupao u bazenima, ali sam se obradovao što sam video infrastrukturu, koja ima veoma dobre temelje. Možda bi trebalo malo srediti okolinu i malo prilagoditi ponudu za turiste, ali su ta mesta na visokom nivou.

Autor: Vasilije Filipović