Recepti

Vasilica za srpsku Novu godinu

Vasilica je obredni kolač koji se u mnogim krajevima sprema 14. januara povodom pravoslavne Nove godine ili Malog Božića. Domaćice mese vasilicu kako bi obradovale svoje ukućane, a obavezno se deli i sa prvim komšijama jer, prema predanju, to znači da će godina proći u skladu i prijateljstvu.

Srpska ili pravoslavna Nova godina je praznik koji se slavi 14. januara po gregorijanskom, odnosno 1. januara po julijanskom kalendaru. Proslavlja se u većini balkanskih zemalja – Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Severnoj Makedoniji, kao i u pravoslavnim delovima Hrvatske. Takođe, julijanska Nova godina se obeležava i u Rusiji, Ukrajini, Belorusiji, Moldaviji, Jermeniji, Gruziji. Ono što je zanimljivo je da ova tradicija postoji i u nekim kantonima u Švajcarskoj i u nekim zajednicama u Škotskoj. Na ovaj dan u pravoslavnom svetu se obeležavaju još dva praznika – Obrezanje Isusa Hrista i Sveti Vasilije Veliki. Praznik posvećen obrezanju Isusa Hrista naziva se i Mali Božić, te se u mnogim krajevima 14. januara poštuju obredi slični kao na dan Hristovog rođenja. Ovaj praznik predstavlja kraj božićnih svetkovina. Veruje se da na ovaj dan treba nešto novo kupiti i uneti u kuću kako bi tokom cele godine dom pratio napredak. U zavisnosti od kraja, postoje različiti običaji koji se poštuju za Mali Božić. U Vojvodini je postojao običaj, koji se u nekim mestima zadržao do danas, da se na raskršćima pale vatre. U Hercegovini mnogi spaljuju ostatke badnjaka na Mali Božić. Ponegde se na Mali Božić ponovo unosi badnjak i opet dolazi položajnik. U nekim krajevima devojke gataju da li će se i za koga udati te godine. Posebno je zanimljivo gatanje devojaka u Bosni – pre svitanja bacaju svoju obuću sa tavana i ako obuća, kada padne, bude usmerena od kuće – znak je da će u tom pravcu otići, tj. udati se.

Vasilica je obredni kolač koji se u mnogim krajevima sprema 14. januara povodom pravoslavne Nove godine ili Malog Božića. Domaćice mese vasilicu kako bi obradovale svoje ukućane, a obavezno se deli i sa prvim komšijama jer, prema predanju, to znači da će godina proći u skladu i prijateljstvu. Vasilica ima različite nazive u našoj zemlji – u istočnoj Srbiji i Pomoravlju je vasuljica, oko Resave povojnica, u Leskovcu i okolini poparenica. Mogu se još čuti i nazivi maslenica, papuljica, baranica, gruvanica.

Sastoji se od lisnatog ili kiselog testa, koje se pravi pre svega od brašna, masti, soli i putera. U nekim krajevima ovako nazivaju i proju koja se služi na Mali Božić, ali se ukrašava na poseban način. Neke domaćice je prave prema starom receptu za Božićnu česnicu. U mnogim domaćinstvima se u vasilicu stavlja dren kao simbol zdravlja, zrno pšenice i novčić za bogatstvo. Može sadržati i druge simbole domaćinstva – zrna različitih žitarica, suvo voće, trave i slično. Vasilice mogu biti i slane i slatke, s tim što je u mnogim krajevima češći slučaj da se preliju medom. Med je verovatno postao deo tradicije zbog obeležavanja svetog Vasilija Velikog koji se često naziva pčelom crkve Hristove – nosi med vernicima, a svojom žaokom bode jeretike.

Običaj je i da se pripreme grančice zove vezane u snopić kojima domaćice vade kružiće vasilice i daju ih domaćim životinjama kako bi ostale napredne i zdrave. Ukrašavanje ovog kolača ili pogače podrazumeva krst na gornjem delu, koji se pravi grančicama zove ili drena. Te grančice se tradicionalno vezuju crvenim koncem u snop od tri komada, što simbolizuje Sveto Trojstvo. Ovakva ,,dekoracija’’ je češća za slatke vasilice. Iako recept može varirati u različitim domaćinstvima i krajevima, zajedničko svim je da se vasilice prave sa mnogo ljubavi!

Potrebni sastojci:
– 800g brašna
– 200g masti
– 40g svežeg kvasca
– 1 kašičica šećera
– 1 kašičica soli
– 3 dl mlake vode (okvirno)
– med

Priprema:
Pomešajte kvasac sa šećerom i vodom i sačekajte da se aktivira. U brašno dodajte so i mast, a zatim i aktivirani kvasac. Umesite meko testo i podelite ga na manje lopte, pa ostavite da naraste. Kada testo naraste, svaku loptu razvijte oklagijom na manju lepinju, debljine od 0,5 cm do 1 cm. Poslednju lepinju takođe razvijte, ali je isecite na trake koje ćete iskoristiti za ukrašavanje. Ostale lepinjice preklopite na sredini i ukrasite uvijenom tračicom. Poređajte ih u podmazani pleh i ostavite da narastaju još petnaestak minuta. Pecite na temperaturi od 200 stepeni. Kada se ispeku, ostavite da se malo prohlade, ali dok su još uvek tople, prelijte ih medom i poslužite.

Autorka: Jana Stošić
Fotografije: pixabay.com

Slični članci

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pogledajte i ...
Close
Back to top button