Izolovano pleme koje deli svoje (ne)obične običaje sa svetom

Ponekad je teško zaviriti u živote izolovanih plemena širom sveta. Mnogi od njih pažljivo kriju svoje običaje da im svet ne sudi ili pokušavaju da promene način života koji su vekovima gajili. Za razliku od većine, drevno pleme Himba godinama privlači fotografe kako bi mogli da pokažu svoje posebne ritualne prakse celom svetu. Upravo zbog toga je ovaj narod danas najfotografisanije pleme na svetu.

Himba su se nastanili u nemilosrdnom regionu Кunene na severozapadu Namibije i tamo razvili prava stočarska carstva. Uzgajaju ovce i koze, a broj stoke određuje njihovo bogatstvo. Žive i od kišnih useva, kao što su kukuruz i proso, a svoje meso i mleko smatraju najboljima na svetu.

Proizvode menjaju za brašno, začinsko bilje i med, a samo povremeno prodaju stoku za gotovinu. Neki pripadnici plemena su zaposleni u prirodnim rezervatima. Zanimljivo je da sav zarađeni novac dele sa ostatkom plemena. Čak i penzije njihovih starijih su udruženi novac koji se prikuplja za budućnost mlađih generacija.

Himba žene brinu o svojoj lepoti na veoma neobičan način. Za razliku od modernih dama koje kupuju razne kreme i kozmetičke preparate kako bi koža bila sjajna i mekana, žene Himba sakupljaju sastojke za rituale lepote u prirodi. Najpoznatija dnevna krema ovih zanimljivih žena je otijze, crvena pasta nastala mešanjem životinjske masti i oker pigmenta.

Vredne žene kojima je zabranjeno kupanje
Žene Himba premazuju kožu i kosu ovom mešavinom kako bi se zaštitile od surove pustinjske klime i naglasile svoju lepotu. Otžize ih štite i od insekata, a u pastu ponekad dodaju mirisnu smolu kako bi „šarmantnim mirisom prirode“ privukle muškarce i stvorile porodicu. Pre svega, ova kozmetička praksa simbolizuje bogatu crvenu boju zemlje i krvi – glavnu suštinu života ove zajednice, koja je i ideal lepote u njihovom društvu.

Iako žive u harmoniji (jedni sa drugima, ali i sa prirodom), postoje duboke razlike između muškaraca i žena. Кroz istoriju, najveći problem plemena Himba bila je suša, koja je uticala na njihov svakodnevni život. Voda je bila izuzetno vredna, pa su ustanovili zakon koji kaže da samo muškarci mogu da koriste vodu u higijenske svrhe.

Danas je jedan od najistaknutijih problema Himba žena to što nemaju pristup vodi da se osveže, istuširaju, operu kosu ili odeću. U cilju održavanja higijene, ove žene se svakodnevno kupaju u dimu. Tinjajući ugalj stavljaju u malu činiju sa začinskim biljem i čekaju da gusti dim pobegne kroz zidove posude.

Кada se dim podigne, žene se naginju nad činiju i čekaju da kapi znoja počnu da se slivaju niz njihova tela. Ovu neobičnu praksu smatraju pročišćavajućim, a kako bi dim bio što duže u kontaktu sa njihovim telom, najčešće se umotaju u debelo ćebe i sačekaju da se jako oznoje. Misionari koji su se družili sa ovim posebnim damama kažu da njihova koža zaista dobro miriše.

Žene rade, muškarci promišljaju
Žene i devojke obično obavljaju fizički intenzivniji posao od muškaraca i dečaka. Na primer, malterišu kuće, nose vodu za potrebe celog sela, sakupljaju ogrev, brinu o vinovoj lozi, kuvaju, prave nakit, rade zanatlije, muzu krave i ovce, brinu o deci… Dakle, žene Himba rade skoro sve što svakodnevni život zahteva, a muškarci su isključivo zaduženi za uzgoj i čuvanje stoke, klanje i učešće u savetima sa seoskim glavarima.

Himba su animisti i njihovo vrhovno biće se zove Mukuru. Oni sa njim komuniciraju kroz dim svete vatre koja se diže do neba i tako im omogućava komunikaciju sa svojim precima. Oni im govore šta su dobro uradili, a šta bi trebalo da rade bolje i tako im daju smernice za ispravan život. U svakom selu tinja sveta vatra, a po dimu mogu da saznaju između kojih se pripadnika plemena rodila ljubav.
Prosečan Himba muškarac ima dve žene. Devojke, obično stare 10 godina, udaju se za muškarce koje su izabrali njihovi očevi. Iako je ova praksa zabranjena u Namibiji, i dalje je rasprostranjena među plemenom Himba. Nakon braka – dečak postaje punopravni član njihove zajednice, a devojčice moraju da rode dete da bi bile prihvaćene kao punopravni članovi društva.

Uprkos činjenici da većina Himboa živi posebnim životnim stilom, oni su i dalje jedno od društveno najdinamičnijih plemena na svetu. Oni koegzistiraju i komuniciraju sa razvijenijim kulturama i rado prihvataju nove trendove. Često putuju u kupovinu u lokalne supermarkete i apoteke, pa se čini da je upravo ovo pleme uspelo da pronađe granicu između negovanja sopstvene kulture i običaja i prilagođavanja savremenom svetu.