LEGENDA O „GOSPI OD ŠKRPJELA“

Turisti je nazivaju “Venecijom jadranskog zaliva”, a meštani Bokokotorskog zaliva se ponose jednim od najmanjih ostrva sa bogatom istorijom.

Gospa od Škrpjela je vanvremenska turistička atrakcija na crnogorskom primorju a istoimena crkva u sebi krije posebnu ljubavnu priču.

Kroz istoriju su se uvek prožimale zgode i nezgode moreplovaca i njihovih supruga koje su ih verno čekale sa višemesečnih plovidbi. Nekad su na osnovu istinitih događaja nastajale legende, a svaka od ovih priča ima nešto posebno. Posebna je i ona o Jacinti Kunić-Mijović, koja je 25 godina čekala voljenog kapetana da se “vrati doma”. Da bi prekratila vreme i strepnju da li je njen dragi živ i zdrav, mlada Bokeljka je počela da veze goblen. Iz dana u dan, svih dve i po decenije, nije prestajala da stvara svoje malo umetničko delo, koje je nazvala „Bogorodica i Hrist“. S obzirom na to da je njena rukotvorina kasnije dobila novo ime – “Gospa od Škrpjela”, sada se može videti u istoimenoj crkvi.

Jacinta je ovu sliku izvezla po sopstvenim skicama, što govori o njenom izuzetnom talentu i crtačkom umeću. Sačinjena od sedam različitih materijala, slika je urađena na podlozi od japanske svile, dok je za vez koristila svilene, zlatne i srebrne niti, damast i bisere i sopstvene vlasi kose. Iako je ovakav način izrade goblena već primenjivan u svetu, Jacintin rad ima posebnu vrednost jer je jedan od retkih sačuvanih.

Svojom dugom i bujnom kosom, ova mlada žena izvezla je likove Bogorodice i Hrista, pa se zato za ovo delo kaže da je “punto pitura” (slikanje ubodom).
Do 1828. godine, kada je sliku završila, autorka je počela da sedi, pa se i u Bogorodičinoj kosi može videti preplet nekada tamnih i kasnije posrebrenih vlasi žene koja je strpljivo čekala četvrtinu veka.
Nažalost, nema pisanih dokaza da li se njen dragi ikada vratio, ali bez obzira na priču bez hepienda, ova ljubav je zabeležena u svetkim analaima umetnosti kao povod da nastane jedno malo remek-delo koje je ponos Perasta.

Dodatnu draž celoj legendi daje i podatak da se sve ovo zbilo vek pre nego što je Konstantin Simonov, ruski pesnik, poručio njegovoj dragoj “Čekaj me, ja ću sigurno doći” – i nekoliko hiljada kilometara dalje, u Bokokotorskom zalivu.

Tamara Roksandić
Fotografije: wikimedia commons