Nedeljni ručak u Vojvodini ima ritualni status

Gastronomija Vojvodine predstavlja miks kuhinja različitih naroda koji vekovima žive na ovom ravničarskom tlu. Bilo je tu uticaja mađarske, rumunske i slovačke kuhinje. Zbog toga je trpeza u Vojvodni živopisna i bogata ukusima, mirisima i bojama.

Osobenosti ove kuhinje proizašle su iz prirodnih uslova i kompleksnih družtvenih dešavanja.
Poseban brend ovog podneblja predstavlja nedeljni porodični ručak koji mora početi tačno u podne, ni minut pre, ali ni minut kasnije. To je „događaj“ koji ima ritualni status u kulturi svih naroda koji žive u Vojvodini.

Tog dana na okupu je cela porodica, postavljaju se svečani tanjiri i beli stoljnjak. Domaćica kuće ustaje rano ujutro da pripremi supu koja se kuva satima na tihoj vatri. Supa se sprema od kokošijeg ili junećeg mesa, ređe od pačijeg ili guščijeg, a poseban specijalitet na severu Vojvodine je supa od morke. Tajna dobre domaće supe je da ona mora biti bistra i žuta, zato se i pena sa nje skida povremeno.
Posle supe na red dolazi rinflajš, kuvano meso i povrće iz supe.

Ručak nedeljom ne može proći bez sosa i tu umeće domaćice naročito dolazi do izražaja. Na stolu se mora naći sos od paradajza, višanja, kajsije ili mirođije. Ova mešavina slatko-slanih ukusa potiče iz Mađarske kuhinje.
Posle rinflajša služi se meso i to pohovano pileće, juneće i ređe svinjsko uz prilog sezonske salate. Neizostavno je i prisustvo „njegovog veličanstva perkleta“ posebne vrste Mađarskog gulaša pripremljenog od junećeg ribića kuvanog isključivo u sopstvenom saftu bez dodavanja vode. Uz njega se služe široki rezanci sa sirom posuti prepečenim komadićima slanine.

Posebno uživanje u nedeljnom ručku kako za decu tako i za domaćina kuće predstavlja desert.
Njega sačinjavaju obično štrudle od maka, oraha ili rogača, gomboce (knedle) sa šljivama ili kajsijama i krofne, a poseban specijalitet su rezanci sa makom.
Od pića se starijima služi voćna rakija (kajsija,kruška ili dunja) i domaće vino iz baćinog bureta, a deci domaći sok od višanja ili zove.

Na kraju moram naglasiti da doživljaj nedeljnog Vojvođanskog ručka može biti potpun samo ako se upuriliči na „naninom salašu“ gde se stariji posle tako obilnog ručka sklone u hladovinu nekog bagremara ili starog oraha, a deca razdragano dvorištem jure za kerama, kozicama ili kokošima, penju se na čardake ili se iskradu do obližnje bare ili potoka.